🔊 Читај ми

Мала школа

Прва школа у Свилајнцу основана је у време Првог српског устанка 1808. године, односно у време доласка Доситеја Обрадовића у Србију. Према подацима Андре Гавриловића у књизи „Народне школе у Србији 1803–1815: скице за историју ослобођења Србије“ представљала је једну од 40 основних школа основаних по нахијским центрима, трговачким варошима, сеоским општинама и већим селима.

Мала (основна) школа била је смештена у дашчари црквеног дворишта, а учитеље су ангажовали и плаћали родитељи. После слома устанка 1813. године школа је престала са радом.

Школа кнеза Милосава

Од завршетка Другог српског устанка Свилајнац се развијао као административни, економски, просветни и војни центар Ћупријске нахије. За овај успон заслужан је Милосав Здравковић Ресавац, учесник оба српска устанка, ученик Велике школе 1808. године, обор-кнез Ћупријске нахије, државник, човек који је дао велики допринос стварању модерне српске државе.

Школа у Свилајнцу је поново отворена 1818. године управо залагањем кнеза Милосава. Његово образовање, његова жеља да Свилајнац добије школу (са чим је био упознат и кнез Милош), као и добри односи са кнезом Милошем утицали су на почетак рада школе. Новац за њен рад и за плате учитеља давали су Здравковић и ђачки родитељи. Није познато где се налазила зграда ове прве школе. У предањима и сећањима Мите Исаковића помиње се зграда у дворишту данашње Гимназије.

Први писани траг о школи је сачувано писмо кнеза Милоша од 1. августа 1818. упућено Здравковићу, у коме га обавештава да му шаље учитеља. Од тада се на основу архивских података може пратити рад школе. Први учитељ био је Стефан Богојевић, родом из Дубровника.

Док је живео у Свилајнцу и управљао Ћупријском нахијом, а и кад је живео у другим местима, кнез Милосав је водио рачунa о школи, бринуо да увек има учитеље, а бригу о њој пренео је на браћу и синове, од којих је један, Јосиф Здравковић, био њен велики добротвор.

Успон чаршије

Свилајнац се брзо мењао после добијања аутономије. Чаршија је одвојена од села 1820. године. Формиран је трг (на месту данашњег Парка европског пријатељства, бившег Трга Лазе Стојановића). 1828. године је започето калдрмисање улице.

До регулисања чаршије дошло је 1837. године по пројекту инжењера Барона Кордона, када су постављене основе будућег развоја Свилајнца. Школа и црква су по том плану биле смештене на место на коме су и данас (зграда Гимназије).

Свилајначка црква сазидана је 1826. године.

Магистрат (Окружни суд за Ћупријску нахију) основан је 6. јануара 1825. године.

1832. отвара се шпитаљ, болница и апотека.

Школа за женску децу и Недељна школа у варошици

Председник свилајначке општине Димитрије Јовановић 1857. године обратио се министру просвете због све веће потребе трговаца да школују своју женску децу.

Решењем Државног савета од 10. септембра 1857. године отворена је школа за женску децу. Прва учитељица била је Ирина Клерн Христифоровић. Школу је похађало 20 ученица, а била је смештена у старој општинској згради. Овај догађај бележи хроничар Свилајнца: „…И код нас почиње дух напретка себи пут пробијати”.

Као последица развоја занатства и трговине, са радом почиње и Недељна школа за калфе и шегрте, отворена на Цвети 1860. године.

Свилајнац је проглашен за варошицу 1866. године. Следеће, 1867, почиње да ради телеграфска станица, због чега је општина уступила зграду женске школе, а школу преместила у изнајмљену кућу.

У згради школе 3. априла 1868. године основана је „Читаоница омладине ресавске”.

Школа подстанар

После 1863. године школа је радила у приватним, неудобним и нехигијенским зградама, а 1868. године настава се одвијала у „меани“, кафани поред које је било свратиште. Зато је општина донела одлуку да сазида нову школску зграду, уз одобрење министарства просвете. Изградња је била скупа, тражила се помоћ целог среза. Новац је позајмила црква – 3000 царских дуката.

Нова школска зграда намењена Основној школи зидана је неколико година од 1870. године, али је уступљена Гимназији, која је почела са радом 1877. године.

Ђачки фонд

Школа је имала и Фонд сиромашних ученика, чији је оснивач био 1879. године управитељ школе Љубомир Поповић са неколицином пријатеља просвете. Фонд се формирао поклонима и завештањима. Добротвори Фонда су били: министар Коста Таушановић, сенатор Стојан Бошковић, трговци, занатлије, домаћице. Имена добротвора исклесана су на мермерним плочама (данас смештеним у холу Машинске школе), а сваке године приређиван им је парастос у цркви.

Фонд је позајмљивао новац уз камату.

Међу добротворима се 1901. године налазио и Јован Јовановић Змај.

Нове школе

Први извештај о раду школе у школском летопису из 1889. године написао је надзорник Јања Т. Манојловић:

„Прегледао сам школске дневнике и уписни протокол и нашао да су уредно и тачно вођени.”

Велики проблем школе био је што није имала своју зграду. Зато је Министарство просвете 17. јула 1882. године наложило окружном начелнику „да сазида нову зграду по правилима о грађењу школа и намештају школском, а да за то време нађе друге згодније куће под кирију за смештај Основне школе”. Одлучено је да се сазида зграда код „Записа”. Нова основна школа саграђена је 1887. године. У њу су смештена три разреда мушке школе. Та школа, касније позната као Радничка школа, налазила се у данашњој улици 8. октобар.

У старој општинској згради код цркве 1889. године била су смештена четири разреда мушке школе. Једно одељење 4. разреда било је смештено у малој учионици у приватној згради у Кривој чаршији. Женска основна школа налазила се у засебној приватној згради код „телеграфа”.

Општина је неколико година сакупљала новац за нову зграду основне школе. Прва наменска зграда за основну четвороразредну школу подигнута је 1892. године. Зграда је подигнута поред цркве, а иза зграде Гимназије (данашња Машинска школа).

Школа није радила за време Великог рата, до јануара 1919. године. За време Другог светског рата настава се одвијала у Радничкој школи.

После Другог светског рата

Као четворогодишња школа ради све до 1951. године, када прераста у осмогодишњу. Настава се одвијала и у згради Гимназије у поподневној смени.

На захтев пионирске организације, од 1960. године школа је добила назив „Јован Јовановић Змај“, а решењем број 0215-62 од 29. 01. 1965. године утврђено је да школа испуњава услове за рад.

Модерна школа

Зграда данашње школе саграђена је 1967. године као нова, савремена зграда Гимназије на суседној обали Ресаве, у близини старе зграде. Због већег прилива деце у Основну школу, као и формирања центра за основне школе из околних села, Гимназија школске 1974/75. године уступа Основној школи део просторија у својој новој згради. Настава се одвијала у обе зграде све до 1992/93. године, када Основна школа „Јован Јовановић Змај“ потпуно прелази у новосаграђену, једну зграду, у којој је и данас.

Школа је обновљена 2006. године, а потпуно реновирана 2019. године.

 

Aутор

Проф. Ивана Томас

Извори

Десанка Стаматовић, Бошко Обрадовић, „Милосав Здравковић, први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе”, Свилајнац, 2013.

Никодије Трујић, „Сто година Гимназије „Лаза Стојановић” у Свилајнцу (1877–1977)”, Свилајнац, 1977.

Никодије Трујић, Миша Милојевић, „Ресава путевима борбе и слободе”, Свилајнац, 1986.

Светлана Стефановић, „Јован Јовановић Змај”, Нови Сад, 1972.

Александра Николић, „’У времену си и остани му дубоке зоре звон’: Средња школа „Свилајнац” у Свилајнцу – 130 година Гимназије”, Свилајнац, 2007.