Обележавање Meђународног дана озонског омотача

У свим земљама света се обележава Међународни дан заштите озонског омотача, а то је 16. септембар.

У нашој школи такође биће обележен Међународни дан заштите озонског омотача кроз активности везане за биологију и хемију.

Озонски омотач је део Земљине атмосфере и представља „последњу линију одбране“ од штетних утицаја. Нежан и танак, а ипак тако моћан да буде услов за опстанак на Земљи. У највећем делу састављен је од озона, по чему је и добио назив. Иако настаје под утицајем сунчеве светлости, озон се истовремено и разграђује, па је ово веома динамичан молекул који се константно раствара и ствара.

Озон је једина супстанца у атмосфери која има могућност апсорпције штетних ултраљубичастих (УВ) зрачења. Уколико би озон нестао, УВ зраке би на Земљи потпуно промениле генетски материјал и онемогућиле процес фотосинтезе. А, без фотосинтезе нема ни биљног света, а самим тим ни животињског, ни људског.

Једна од најкарактеристичнијих промена на озонском омотачу су озонске рупе. Иако се заправо не ради о стварним рупама, већ истањеном делу омота, назив озонске рупе се усталио. Њих узрокују супстанце заједничким именом назване ОДС (Озоне деплетинг субстанцес), а које су производ људских делатности. Ту спадају:

• Фреони – гасови из расхладних уређаја;
• Халони – супстанце које садрже апарати за гашење пожара;
• Метил бромид – пестицид који се примењује у пољопривреди;
• Разни растварачи.

Поред ових хемијских, постоје и природни узроци озонских оштећења, мада су њихови утицаји мањи и краткотрајнији. То су велике природне катастрофе као што су ерупције вулкана и пожари.