Преглед теме
- Општа секција
- Srednji vek cas broj 3
- Srednji vek cas broj 4 Slusanje muzike Svetovna i duhovna muzika
Srednji vek cas broj 4 Slusanje muzike Svetovna i duhovna muzika
https://u.pcloud.link/publink/show?code=XZ6YM5XZKczYDKFq43kDlH4aC6OdHB4hdYXy - Lekcija 5 Svetovna i duhovna muzika Srednjeg veka trubaduri minezngeri i srednjevekovna muzika u Srbiji audio primeri
Lekcija 5 Svetovna i duhovna muzika Srednjeg veka trubaduri minezngeri i srednjevekovna muzika u Srbiji audio primeri
- Лекција 6 Слушање средњевековне музике и инструменти из истог периода додатак из предходне лекције
Лекција 6 Слушање средњевековне музике и инструменти из истог периода додатак из предходне лекције
Музички инструменти у Средњем веку Портатив преносиве оргуље
Позитив музички инструмент разликује се од портатива у демензијама(свирају два музичара уместо једног)
Лаута је жичани инструмент чије жице прелазе преко преломљеног врата,крушкастог је облика коришћена за кућно музицирање
Фидула инструмент најтаспрострањенији,претеча је виолине звук добијамо превлачењем гудала преко жице посебно су је користили путујући музичари
Занимљив инструмент налик на виолину али се разликује по томе јер поред жица имамо прилепљене дирке које притискају жице и добијамо звук,са задње стране инструмента имамо полугу оју кад окрећемо офређујемо јачину звука на инструменту
- Лекција 7 Духовна и световна музика у средњевековној Србији
Лекција 7 Духовна и световна музика у средњевековној Србији
- Литургија се служила на грчком језику.Браћа из околине Солуна,Ћирило и Методије,превели су црквене књиге с грчког на словенски језик који се тада користио у нашим крајевима.
- Црквено појање било је строго вокално и једногласно а изводио га је солиста или хор.Често је појац певао мелодију а хор га је пратио на лежећем тону који се зове исон.
- Из Византије је преузет Осмогласник,зборник црквених песама.Захваљујући Светом Сави Српска православна црква 1219 године добија самосталност.Певање се преносило усменим путем.Први музички рукописи потичу у петнаестом веку.Најпознатији композитори у том времену били су Кир Стефан Србин,исаија Србин,Никола Србин.
Ansambl Renesans - Isaija Srbin Sveti Boze
Ansambl Renesans - Nikola Srbin Heruvimska Pesma
- Световна музика
Световна музика
- Неговала се у народу и на двору.Народна музика неговала се као посебан вид традиције.Када су примили хришћанство(седми век)Словени су своја стара божанства заменили хришћанским светитељима.
- На основу ликовних и сачуваних споменика сазнајему да је музика била на феудалном двору и пратила разне дворске свечаности и свакодневни живот а аи ратне околности.
- Попут жонглера у Србији у народу били су познати музичари забављачи,који су се звали скомраси.Често су владари из поштовања звали своје скомрахе да учествују у свечаним празничним приликама
- Лекција 10 Музика Средњег века као инспирација за уметничку и популарну музику
Лекција 10 Музика Средњег века као инспирација за уметничку и популарну музику
Шта знаш о Карлу Орфу Због чега је
он значајан на пољу музике и музичке
педагогије?
Кармина бурана (песме из Буре) јесте кантата која се изводи на сцени, настала на основу
истоимене збирке са око 200 песама пронађене у једном немачком манастиру. Песме из
збирке писали су углавном путујући студенти. Потичу из ХШ века и говоре о природи,
љубави, безбожности, људској судбини. Уз поједине песме записане су неуме које до да-
нас нису дешифроване.
Карл Орф је из те збирке изабрао 25 песама и компоновао троделну кантату намењену
сценском извођењу. Пролог почиње хорском нумером О, Фортуна, која говори о нарави
богиње Фортуне (римске богиње среће). Први део посвећен је буђењу пролећа и живот-
ној радости, други описује догађаје из свакодневног живота, а трећи део, у ком се налази
и хорска нумера Дођи, дођи велича љубав. Кантата се завршава епилогом О, Форшуна
посвећеном богињи Фортуни.Кармина бурана (песме из Буре) јесте кантата која се изводи на сцени, настала на основу
истоимене збирке са око 200 песама пронађене у једном немачком манастиру. Песме из
збирке писали су углавном путујући студенти. Потичу из ХШ века и говоре о природи,
љубави, безбожности, људској судбини. Уз поједине песме записане су неуме које до да-
нас нису дешифроване.
Карл Орф је из те збирке изабрао 25 песама и компоновао троделну кантату намењену
сценском извођењу. Пролог почиње хорском нумером О, Фортуна, која говори о нарави
богиње Фортуне (римске богиње среће). Први део посвећен је буђењу пролећа и живот-
ној радости, други описује догађаје из свакодневног живота, а трећи део, у ком се налази
и хорска нумера Дођи, дођи велича љубав. Кантата се завршава епилогом О, Форшуна
посвећеном богињи Фортуни.
- Лекција 11 извођење песама у комбинацији са покретом
Лекција 11 извођење песама у комбинацији са покретом
У овој лекцији радићемо ритмичке вежбице где ћемо одређеном трајању нота и пауза доделити различите звукове и ударце да би их разликовали и разумели(четвртина ударац у колено,две осмине два ударца у сто или неки предмет,четвртина паузе пуцкетање прстима, у уз то истовремено изговарати текст испод ритмичких вежбица.
Задатак 27
Помоћу видео упутства покушај сам
- Народни инструменти Лекција 12
Народни инструменти Лекција 12
- Лекција 13 Певање /свирање песама по слуху у такту 6/8
Лекција 13 Певање /свирање песама по слуху у такту 6/8
- Лекција 14 Свирање из нотног текста (триола)
Лекција 14 Свирање из нотног текста (триола)
- Тест знања
Тест знања
- Тест знања за 6/1 - 15. 12. 2020.
- Тест знања за 6/4- 15. 12. 2020.
- Тест знања за 6/3- 15. 12. 2020.
- Тест знања за 6/2- 18. 12. 2020.
- Тест знања за 6/5- 18. 12. 2020.
- Лекција 15 И 16 Слушање музике(В,ВИ и И композиције,домаћих и страних композитора)
Лекција 15 И 16 Слушање музике(В,ВИ и И композиције,домаћих и страних композитора)
Овде можете видети шта је све битно када слушамо неко музичко дело - Лекција 17 Извођење песама из нотног текста (пунктирани ритам)
Лекција 17 Извођење песама из нотног текста (пунктирани ритам)
- Лекција 18 Слушање дела традиционалне народне музике
Лекција 18 Слушање дела традиционалне народне музике
- Лекција 19 Слушање дела инспирисаних фолклором
Лекција 19 Слушање дела инспирисаних фолклором
- Лекција 20 Певање нота из нотног текста(линк испод) i G-dur lestvica
Лекција 20 Певање нота из нотног текста(линк испод) i G-dur lestvica
- Лекциија 21 Певање песама из нотног текста (синкопа,триола)
Лекциија 21 Певање песама из нотног текста (синкопа,триола)
Синкопа и триола
- Лекија 22 Импровизација дијалога на дечијим и другим инструментима
Лекија 22 Импровизација дијалога на дечијим и другим инструментима
- Лекција 23 Свирање из нотног текста G-dur
Лекција 23 Свирање из нотног текста G-dur
- Лекција 24 и 25 Ренесанса друштвено-историјски контекст,опште карактеристике,вишегласје,мотет,миса,мадригал
Лекција 24 и 25 Ренесанса друштвено-историјски контекст,опште карактеристике,вишегласје,мотет,миса,мадригал
24. Ренесанса: друштвено-историјски контекст, опште карактеристике; вишегласје; мотет, миса, мадригал; Човек и музика; Обрада
Ренесанса је период 15. и 16. века. Не појављује се у свим земљама истовремено. Припремана је још у 14. веку, да би врхунац достигла тек у 16. веку.
Израз ренесанса је настао од француске речи renaissance, што значи препород. Препород се односио на поновно интересовање за уметност, а самим тим и препород целокупног живота. Сматра се да ренесансом почињу нове странице човекове историје.
Најзначајнија особа ренесансе је, вероватно Леонардо да Винчи.
Поред да Винчијевих бројних проналазака, из овог раздобља нам стижу и компас, барут и штампарија.
Најзначајнији центри ренесансе у Европи су били у Италији и Фландрији (Холандија, Белгија и део Француске).
Изузетан развој професионализма заступљен је подједнако на подручју световне и духовне музике. Музички живот остварује се у црквама, али и у племићким дворовима и богатијим грађанским домовима. Кућно музицирање условило је процват световне музике.
Основне карактеристике световне музике су вишегласје (2-3 гласа), љубавна тематика, песме посвећене забави и разоноди са ритмовима за плес и мелодијом која је једноставна и блиска народној музици. Компонује се на систему старих црквених лествица (модуса). Вишегласје је условило појаву метра – различите врсте такта (без тактица би било веома тешко усклађивати заједничко певање), с тим да појам музичког метра треба разликовати од појма ритам – различитих трајања нота. Врсте вишегласја које се појављују су:
- ХОМОФОНИЈА – вишегласна музика у којој се један глас има водећу мелодију, а остали гласови су пратећи.
- ПОЛИФОНИЈА – вишегласна музика у којој су сви гласови равноправни (прави пример је канон).
Популарност световне музике, утиче и на духовну музику. У 16. веку долази до расцепа у западном хришћанству, захтева се реформа цркве, а као последица тога настаје протестантски корал, као основа протестанског богослужења. Била је то једногласна мелодија, блиска народној музици, на народном језику. Католичка црква, схватајући да губи вернике, и сама трпи промене, а у музичком смислу то је био даљи развој полифоније у хорским делима без инструменталне пратње и развијање мисе и новог облика мотета.
Музички облици ренесансе:
- МИСА је најважнији облик богослужења католичке цркве, али и музички облик који је био заступљен у свим епохама. Састоји се из више делова, који су идентични као у црквеним службама и вокалног је извођења. Припада полифоној техници компоновања.
- МОТЕТ је вишегласни музички облик духовног карактера. Такође, је вокално музичко дело.
- МАДРИГАЛ је музички облик световног карактера. Пореклом је из Италије. У почетку је био вокални, а касније добија и инструменталну пратњу.
- ШАНСОНА је музички облик световног карактера пореклом из Француске. Представља вокалне и вокално-инструменталне композиције љубавног садржаја. Шансона се задржала до данас.
- Лекција 26 и 27 Инструменти и инструментална музика ренесансе
Лекција 26 и 27 Инструменти и инструментална музика ренесансе
Научили смо да је ренесанса трајала од 14. до 16. века у Европи. Стварала се духовна и световна музика коју су стварали два најзначајнија композитора : Палестрина и Ласо. Највише се стварала вокална музика али упоредо је почела да се компонује и инструментална музика. Многи музички инструменти су се свирали на дворовима, трговима и у кућном музицирању. Композитори су стварали инструменталну музику. Музички инструменти који су се свирали у то време су : вила да брачо, виола да гамба, лаута, кавикорд, спинет, вирџинал, оргуље и чембало. Све су ово стари инструменти од којих ће се развити виола, гитара и клавир.
Лаута: https://www.youtube.com/watch?v=R5Pg9aBJ-lc Лаута и виола да гамба :
https://www.youtube.com/watch?v=UjWYw-w9rKg Вилијам Берд „Звона“ - чембало : https://www.youtube.com/watch?v=TTLmCS0KHUU Ансамбл Ренесанс „Скомрашка игра“ : https://www.youtube.com/watch?v=VmTFSBT97Ck
- Лекција28 Најзначајнији представници ренесансе вокалне музике Ђ.П да Палестрина,О.ди Ласо
Лекција28 Најзначајнији представници ренесансе вокалне музике Ђ.П да Палестрина,О.ди Ласо
ЂОВАНИ ПЈЕРЛУЂИ ДА ПАЛЕСТРИНА је италијански музичар. Радио је као капелник у цркви Св. Петра у Риму (капелник је хоровођа у служби цркве задужен и за компоновање). Написао је 104 мисе, 375 мотета, 140 мадригала. Нарочито је значајна Миса Папе Марчела.
ОРЛАНДО ДИ ЛАСО је фламански музичар. Радио је као капелник баварског војводе. Био је јако цењен у целој ренесансној Европи. Написао је више од 2000 композиција на латинском, италијанском, француском и немачком језику. Написао је око 530 мотета, око 200 мадригала, око 200 шансона, 60 миса.
Више о животу и стваралаштву Орланда ди Ласа прочитајте https://musicomniscience.wordpress.com/%D0%BB/%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE-%D0%B4%D0%B8-%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BE/
- Лекција 29 и 30 Репрезентаивне композиције ренесансе
Лекција 29 и 30 Репрезентаивне композиције ренесансе
На овом линку имате велики број композиција ренесансе https://youtube.com/playlist?list=PLuQVTzBxo_PBUOse8rRlR6nKbE0YgAg3i
- Лекција 31 F-dur лествица певање и свирање
Лекција 31 F-dur лествица певање и свирање
- Лекција 32 Певање и свирање из нотног текста D-moll
Лекција 32 Певање и свирање из нотног текста D-moll
- ЛЕКЦИЈА 33 34 35ИНСТРУМЕНТИ СА ДИРКАМА(АУДИТИВНИ И ВИДЕО ПРИКАЗ)Извођачке и техничке могућности инструмената са диркама (Слушање инструменталне музике)
ЛЕКЦИЈА 33 34 35ИНСТРУМЕНТИ СА ДИРКАМА(АУДИТИВНИ И ВИДЕО ПРИКАЗ)Извођачке и техничке могућности инструмената са диркама (Слушање инструменталне музике)
Хармоника је полифони и аерофонски музички инструмент са клавијатуром или дугмадима. Музичар на хармоници (хармоникаш) рукама шири и скупља мех чија ваздушна струја пролази кроз вентиле. Ове вентиле контролишу хармоникашеви прсти притиском на дирке.
Хармоника 
Хармоника марке Meinel & Herold
Хармоника дугметараТело хармонике се састоји из две дрвене кутије повезане мехом. Величина и маса хармонике варира у зависности од њеног типа, броја регистара и басова. Сам притисак на дирке се не користи као изражајно средство, нити се њиме контролише јачина звука, већ се за то користи искључиво пумпање меха. Разликују се три основне врсте хармоника: клавирска хармоника, хроматска са дугметима и дијатонска хармоника.
Сматра се да је прву хармонику конструисао Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман 1822. у Берлину.[1] Хармонику је патентирао Цирил Демиан1829. у Бечу.[2] Његова хармоника је имала тастере само на једној страни, док је друга служила само за развлачење.
Хармоника је фолклорни инструмент популаран широм света (Француска, Италија, Централна и источна Европа, Латинска Америка). Веома је присутна у традиционалној и новокомпонованој музици Србије. Хармоника се ређе користи као инструмент у популарној и озбиљној музици, али се користи и у класичној музици, нарочито од друге половине 20. века. Велики допринос развоју хармонике и литератури за хармонику дали су руски композитори.
- Klavir je temperovani instrument koji je nastao iz čembala, klavikorda i drugih srodnih instrumenata. Mišljenje je da je klavir izumio Bartolomeo Cristofori oko 1720.g. , tako što je upotrijebio mehanizam sa batićima koji udaraju o žicu, umjesto do tada korištenih mehanizama u instrumentima sa tipkama. Tako je postigao da jačina tona zavisi od jačine udara prsta na tipku. Opseg klavira je od subkontra A (2A) do c5. U literaturi se piše u dva linijska sistema, gornji se piše u violinskom ključi i svira desna ruka, a donji u bas ključu i svira lijeva ruka. vanjski dio klavira čini drveni sanduk koji podsjeća na oblik polegnute harfe ili klavira. Klavirska klavijatura ima 88 tipki, bijele tipke su prekrivene slojem slonovače, a danas mogu biti i plastikom i sviraju se dijatonski tonovi, a na crnim tipkama se sviraju alterovani tonovi i građene su od ebanovine. na klaviru postoje tri pedale, a najčešće se koristi desna pedala, koja ima ulogu produžavanja tonova, lijeva pedala se koristi za meki i baršunasti zvuk i srednja pedala se rijetko koristi, a ona služi za prigušivanje zvuka. Neke od poznatih svjetskih firmi graditelja klavira su: Steinway & Sohn, Bosendorfer, Forster, Petrof, Grotrian-Steinweg, Yamaha.
10 najboljih klasičnih umjetnika: Wolfgang Amadeus Mozart, Ludwig Van Beethoven, Johann Sebastian Bach, Fredric Chopin, Antonio Vivaldi, Petar Ilič Čajkovski, George Frideric Handel, Joseph Haydn, Giuseppe Verdi, Igor Stravinski
- Podela instrumenata Duvacki sa dirkama i zicani sa dirkamaОва тема
Podela instrumenata Duvacki sa dirkama i zicani sa dirkama
- Тема 30
Тема 30
- Тема 31
Тема 31
- Тема 32
Тема 32
- Тема 33
Тема 33
- Тема 34
Тема 34
- Тема 35
Тема 35
- Тема 36
Тема 36
- Тема 37
Тема 37
- Тема 38
Тема 38
- Тема 39
Тема 39
- Тема 40
Тема 40
- Тема 41
Тема 41
- Тема 42
Тема 42
- Тема 43
Тема 43
- Тема 44
Тема 44
- Тема 45
Тема 45
- Тема 46
Тема 46
- Тема 47
Тема 47
- Тема 48
Тема 48
- Тема 49
Тема 49
- Тема 50
Тема 50
- Тема 51
Тема 51
- Тема 52
Тема 52
- Тема 53
Тема 53
- Тема 54
Тема 54
- Тема 55
Тема 55
- Тема 56
Тема 56
- Тема 57
Тема 57
- Тема 58
Тема 58
- Тема 59
Тема 59
- Тема 60
Тема 60
