Evidencija_ VII-1

1. Глобални план за 7. разред

2. Оперативни план за 7. разред

Страница за ученике

01. TIO GODISNJI (GLOBALNI) PLAN NASTAVE

02. Operativni plan TIO – 2017 – 18.

I Увод у машинску технику

Свакодневно у свом животу сусрећете се са мноштвом предмета које користите на различите начине и које својом функцијом олакшавају и обогаћују ваш живот, као што су: бицикл, вртешка, клацкалица, аутомобил, камион, воз, трамвај, авион, мост, дизалица и др.

Често себи поставиљате низ питања као што су:  Како функционишу и како су настале? Од чега су произведене и ко их је  створио? На сва та и многа друга питања наћи ћете део одговора ове године изучевајући овај предмет.. Кренимо у истраживања и путешествије од самог почетка и корена. Основна знања из ове области су потребна сваком човеку ради коришћења разних средстава неопходних за живот.

1. Коришћење расположивих ресурса на земљи
2. Појам, улога и значај машина

II Техничко цртање у машинству

У оквиру ове теме  научићете о документацији и цртежима који се користе у машинству.

1. Техничка документација у машинству

2. Ортогоналана пројекција

3. Котирање у машинству

4. Пресеци и упрошћавање на техниким цртежима у машинству

5. Просторно приказивање

6. Од идеје до реализације

III Информатичкe технологијe.

У оквиру ове теме научићете да цртате на рачунару, како да израдите презентацију и упознаћете могућности управљања моделима помоћу рачунара.

Практичне вежбе из информатичких технологија реализују се на PC рачунару у учионици.

Цртање употребом рачунара

Израда презентације

IV Технологија материјала

У овој лекцији неучићеш како изабрати материјале при конструисању и изради машина, механизама, конструкцицја.

Машински материјали

Својства метала и легура

V Мерење и контрола

У овој лекцији научићеш шта је мерење, како се при конструисању неког  предмета контролишу његови најзначајнији параметри, као и која мерна средства и како користити.

Да би радни предмет довели до одређеног квалитета, неопходно је, при његовој изради, повремено га мерити и контролисати. Због тога се најчешће мере дужина, пречник, облик, маса, тежина, сила, моменат, време и др.

Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера, при чему се добија вредност измерене величине. Мерење може да буде:

•  посредно (мерним шестаром) и
•  непосредно (директним очитавањем).

 Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне вредности, већ се само утврђује да ли је радни предмет у оквиру одређених граница.

VI Технологија обраде метала

Под технологијом обраде метала подразумевају се поступци и средства која се примењују да би материјал могао да се користи за задовољење човекових потреба.

Да би се неки предмет израдио мора да постоји организација посла и следећи редослед поступка:

• израда техничко – технолошке документације (технички цртеж),
• избор одговарајућег технолошког поступка обраде,
• избор одговарајућег материјала,
• избор алата, прибора, машина и других техничких средстава за рад
• мерење, контрола и преношење димензија на материјал, мере заштите на раду,
• обликовање предмета одговарајућим поступком и
• проверавање успешности технологије и дорада.

Обликовање предмета  може се обављати ручно и машински. У оквиру машинске обраде материјала поред уобичајених, користе се и неке савремене методе обраде:

• електроерозија,
• плазма технологија и
• обрада ласером.

С обзиром на физички принцип како се изводи, обрадa метала може бити:

• обрадa метала скидањем струготине и
• обрадa метала без скидања струготине.

Обрадa метала скидањем струготине

Обрадa метала без скидања струготине

VII Машине и механизми

У оквиру ове теме научићете:

Основни појмови и принципи рада машине и механизама

Елементи машина и механизама

Транспортне машине

VIII Роботика

Шта је робот?

Не постоји прецизна дефиниција робота, али најближа је да је робот машина која се може програмирати да имитира понашање или изглед интелигентог створења, обичног човека. Упрошћено објашњење је:

• Робот је аутомат с људским ликом;
• Робот је машина управљана рачунаром који обавља различите, често врло сложене операције;
• Робот је машина израђена по узору на човека;
• Индустијски робот је репрограмабилни вишефункционални систем пројектован за покретање материјала, делова алата или специјалних уређаја дуж променљивих програмских кретања који при том обавља различите задатке.

Први индустријски роботи примењени су у Фордовим фабрика у САД (1954) који је омогућио програмирани пренос делова (изум: G. Devol).  У другој половини XX века роботи су се развијали у индустијски развијеним земљама света, а посебно у Јапану, Америци и Великој Британији, тако да данас у свету постоји више од милиона робота.

Роботи замењују човека првенствено на опасним, монотоним и тешким пословима. Тако доприносе повећању производње и хуманизацији рада.

Постоје два разлога зашто је примена робота оправдана:

Механика робота

Робот се састоји од елемената (делова) који су чврсто спојени, или се међу собом могу

померати. Два међусобом померљива елемента робота чине кинематски пар.

Најчеће примењивани кинематски парови код робота су цилиндрични зглоб који омогућује једну ротацију и клизно лежиште које дозвољава једну транслацију. Најмањи број параметара којим се описује кретање зове се степен слободе кретања.

Простор у коме се креће хватач представља радни простор робота. Више повезаних кинематичких парова чини кинематски ланац.

Да би се решило одређено кретање робота морају се формирати дијаграми кретања

по сваком степену слободе, тзв. циклограми кретања.

За остваривање кретања и преношење одређеног оптерећења робота користе се

разни елементи и преносни механизми: полуге, зупчасти и ланчасти преносници.

Примењују се и специфични уређаји као што су

сензори на притисак, сензори на светлост, електропрекидачки сензори, сензори за контролу

положаја (потенциметри, бројачи и сл.) и др.

Погон робота

Погон робота је најчешће електрични: електромоторима и ређе електромагнетима. Понекад се примењује и хидраулични, или пнеуматски погон робота, када се користе хидраулични цилиндри, или хидраулични мотори.

Управљање роботима

Постоје два начина управљања:

• по отвореној и
•  затвореној спрези.

По отвореној спрези елементима робота се задаје кретање и региструје стање само кад је кретање извршено за настављање циклуса. Тада се ради о манипулатору.

По затвореној спрези елементу робота се задаје кретање и одмах се добија податак о извршењу, врши упоређење са задатим кретањем и врши аутоматска корекција кретања.

Најједноставнији начин реализације управљања роботом се изводи коришћењем рачунара. Тада се постављени задатак лако реализује коришћењем одређеног програма и укључењем/искључењем управљачког релејног система преко интерфејса у реалном жељеном времену.

IX Енергетика

До сад смо о машинам научили њихову конструкцију, пренос  оптерећења и кретања. Остало је  значајно питање: шта остварује кретања и оптерећања код машина, тј. шта их покреће? Сад ћете сазнати да се сва та кретања и оптерећења дешавају деловањем енергије која се манифестује коришћењем разних погонских мотора. Овде ћете упознати коришћење енергије код погонских машина – мотора, који су врло значајни у индустрији, транспорту и саобраћају.

У оквиру ове теме научићете:

Облици енергије

Извори енергије

Коришћење енергије

Погонске машине – мотори

X Модули

Прва вежба:

Vezba 1