Баш-Челик Народна бајка 8. део
Баш-Челик Народна бајка 8. део
Пошто сестра одведе коња у јарове а брата на кулу,
пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: "За
кога си се" вели "удала?" а она му одговори: "Ја сам се
удала за цара соколовског, и он ће до вече доћи; него да те добро ђегођ
сакријем, јер он браћи мојој прети." Тако и учини и брата сакрије. Кад
дуго не прође ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од
велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени:
"Овђе има човечја кост." Жена говори: "Нема, чоече", па по
дугом разговору она му вели: "Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који
дошао?" Цар вели: "Ја би најстаријег и средњег много мучио, а
најмлађем не би ништа." Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га
доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе.
"Добро дошао, шураче." вели соколовски цар. "Боље тебе нашао,
зете!" одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита
цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори, да тражи Баш Челика, и све му
редом прича. Али цар га стане сјетовати: "Немој" вели "даље да
идеш, ја ћу ти за Баш Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио,
ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв
паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо! а ти да њему један нешто учиниш!
Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ
хоћеш." Али царев син вели: "Хвала ти на свему, али се вратити нећу
никако, него хоћу Баш Челика да тражим", а сам у себи мисли: зашто не би,
кад имам још три живота! Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не
може, извади једно перце па му га даде говорећи: "На ти" вели
"то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га
запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ." Онда царевић узме
перце па пође тражити Баш Челика. Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу
варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака: "Одјаши
коња па ходи у авлију." Царевић сврата коња па управо у авлију, кад тамо
ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на
кулу а коња у арове. Брат је пита: "За кога си се, сестро, ти удала, који
је твој чоек?" Она му одговори: "Мој је чоек цар орлујски за њега сам
се удала." Кад цар дође у вече кући, жена га дочека а он ни речи, него
вели: "Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!" Она му
одговори: "Није нико", па почну вечерати. Онда му жена вели: "Да
ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?" Цар јој рече: "Ја
би најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не би; њему би и у помоћ
свакад притекао, кад би могао." Онда она цару каже: "Ево онај мој
најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види." Онда цар заповједи да га
предањ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: "Добро
дошао, шуро!" А тај њему одговори: "Боље тебе нашао, зете!" Па
одмах сједну вечерати.