Баш-Челик Народна бајка 2. део
Баш-Челик Народна бајка 2. део
"Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру."
Старији и средњи брат повичу: "Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо
бар за ову најмлађу сестру знати, куд је дајемо и за кога је дајемо, да је
моремо походити као сестру своју." На то рече брат најмлађи: "Ја је
дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на смрти нама
препоручио, то није давно било." Па ђевојку за руку, говорећи: "На,
води је, па нека ти је сретна и весела!" а она сила оног часа отиде с
великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забрину што се учини с
њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу
собом разговарати: "Мили Боже, да чуда великога? шта се учини с нашијем
сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше.
Најпослије један другоме рече: "Да идемо сестре наше потражити." И
одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити
сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се
мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и
учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седу вечерати. Кад почну лијегати
да спавају, онда рече најстарији брат: "Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати."
Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко
доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од средине
иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег
учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије
одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг. У том
сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат
учинио. Он их пробуди а не каже им ништа, отале се подигну и стану путовати
даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ
близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу
једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају,
потом почну да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: "Ви спавајте, ја
ћу ноћас чувати стражу." Они два заспе а он остане да чува стражу.
Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! аждаха са двије главе,
па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и
одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а
остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле
зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: "Устајте, браћо! свануло
се" а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни
ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не
поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога
виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца
виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и
договоре се