Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ- 12. глава
Бранко Ћопић
ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ
ДВАНАЕСТА ГЛАВА
Састанак у кући — Слобода и сланина — Велика гозба — Јаши ме, пророче! —
Зачуђени сунцокрети — Одлазак у војводство — Страшан глас и тољага
Чим се Миш пророк увукао у Бркину кућу, чуо је горе испод крова тихо
мијаукање мачка Тоше:
— Мила и драга сланинице, примакни се још само за два прста да ти нешто
шапнем на увенце.
— Ох, жив је он, дакле! — обрадова се Миш пророк, па се хитро успуза уз брвно и
повика:
— Савезниче Тошо, ево ме у помоћ! Шта ти треба?
Мачак Тошо трже се тако обрадован као да му је највећа сланина пала на главу:
— Ту ли си, вјерни друже! Молим те, брзо овамо, па примакни сланину мени
или мене сланини.
Миш пророк попе се на попречну греду и запе из све снаге да сланину помјери
до Тоше, али све је било узалуд. Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико
се трудио.
— Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем
Тошу.
Миш пророк примаче се мачку Тоши и тек што га додирну шапицама, кад ли га
Тоша омириса и поче да се облизује:
— Ау-мијају, мили мој, алај ми миришеш на сланиницу! Како би било да те
малчице грицнем, само мало за увенце?!
— Боље би било да ја грицнем онај канап око твога врата! — досјети се Миш
пророк. — Онда ћеш добити и слободу и сланину. Миш пророк снажно загризе у канап, и чим веза попусти, мачак Тошо заборави
на слободу и баци се на сланину као ...
... као вук на јагње,
као во на купус,
као лав на магарца,
као Турчин на Беч,
као скакавци на Банат.
Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао:
— Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити
сузе радоснице због нашег поновног састанка.
Ваља знати да мачак Тошо у посљедњих неколико дана није готово ништа јео,
па му се може опростити ова његова халапљивост.
И Миш пророк ваљано се прихвати сланине, па кад се обојица добро наједоше,
мачак Тошо предложи:
— Сад хајде да подбрусимо шапе и да се што прије изгубимо одавде, јер кад Брко
види начету сланину, обрали смо бостан.
Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у
дворишту, мачак Тошо командова:
— Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо брзо бјежати!
Миш пророк узјаха, па и он командова:
— Правац велика крушка под којом лежи Шаров! Трком!
Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и
Брашнов. Слушали су и од чуда бечили очи.
— Видиш да је унутра био коњ мишоловац. Ено га Миш пророк узјахује — рече
Сланинко.
— Ала је тај храбар! — забезекну се Брашнов. — Чујеш ли, одјаха да улови
Шарова!
Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и Миш пророк јурили кроз ноћ
према њиви под планином. Звијезде су зачуђено жмиркале гледајући необичног
јахача на мачку. Чак су се и млађи сунцокрети за њима радознало окретали, иако тоније протрчало сунце него мачак, па их је због тога један старији сунцокрет почео да
кори:
— Будете ли се тако за сваким окретали, ви нећете више бити само сунцокрет
него и мачкокрети, па кравокрети, па коњокрети, па ћете на концу стићи и до
магараца.
Посљедњи који се зачудио необичном мишу јахачу и мачку коњу био је неки
мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша
домаћина. Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у
прву рупу и викну:
— Бај-бај, мачору, до виђења! Желим ти други пут бољу срећу!
Кад угледа своје пријатеље, Шаров од радости узе цичати и ваљати се. И њему
Миш пророк прегризе уже око врата и тако му даде пуну слободу, коју сироти Шаров
није имао још од раног дјетињства.
— Куд ћемо сад? — упита Шаров. — Ја више не смијем Брки на очи, јер ће ме
убити.
— Ја идем с мишем домаћином да обиђем читаво моје војводство — рече Миш
пророк. — Будем ли вам кадгод потребан, само залајте или мијаукните под овом
крушком, одмах ћу доћи. До виђења, пријатељи, али никако више у џаку!
Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку
стару пјесму пољских мишева:
— Пшенична поља амбар су мој,
класова имам — не знам им број.
Над пољем облак путује мрк,
бисерном кишом кваси ми брк.
Кад облак прође, синуће зрачак...
О, тише, тише, чуће нас мачак!
Док су Тошо и Шаров слушали пјесму Миша пророка, од села се заори један
страшан глас:
— А, ту ли је онај крадљиви мачак сланинар и његов савезник Шаров! Сад ћете
ми обојица платити!
Према Шарову и Тоши јурио је разјарени чича Брко с големом тољагом у руци.