”Зима у песми и причи” – ученички радови
”Зима у песми и причи” – ученички радови
Стигла је зима
Јесен је полако отишла, а уместо ње стигла хладна бела зима. Ушуњала се полако у наше животе и својим леденим рукама чврсто стегла цео град.
Снежни облаци као беле лађе плове небом, а из њих је пада први снег. Нежне беле пахуље као небеске балерине плешу у лету док са великих висина падају на улице и кровове кућа. Све око нас, полако постаје бело. Дрвеће је добило нову одећу и уморне гране нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима. На травњацима су дебели вунени теписи, а на крововима кућа бели шешири. Мраз је на прозорским стаклима исплео сребрену чипку и уместо завеса различитих боја, сада на свим прозорима висе беле чипкасте завесе. Зима је пробудила успаване димњаке. Из њих се високо према небу диже густи сиви дим. Људи се греју у својим кућама, а животиње су се завукле у своја склоништа. Природа се лагано спрема за зимски сан. Птице селице су одлетеле на југ, а врапци су ућутали. Седе у својим малим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Једино деци није хладно. Обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти по њихови ногама.
Kад стигне зима и мраз све около стегне, једино се на дечијим лицима види осмех. Они воле кад им се пахуље нежно лепе за лице, воле снег и игре у њему. Зима је деци омиљено годишње доба.
Зима
У белом крзненом капуту и хаљини од беле чипке госпођа зима је покуцала на моја врата. Чврсто ме је загрлила својим леденим рукама и поздравила хладним дахом.
Зима ни овог пута није стигла сама. Са собом је довела своје верне пријатеље, ветар и снежне облаке. Облаци као беле лађе плове небом и просипају снежни прах на нас. Све је бело и светлуцаво. Нежне беле пахуљице као блиставе звездице лепршају у ваздуху. Падају на кровове, прекривају улице и плету сребрену чипку на прозорима дечијих соба. Уморне и промрзле гране дрвећа нису више голе. Зима их је обукла у беле хаљине са дугим чипкастим рукавима и украсила светлуцавим бисерима. Kровови кућа, окићени снегом и ледом, поносно показују своје беле шешире. Мраз је на прозорима насликао слике од кристала, а испод стреха окачио стаклене лепезе. Промрзли врапци седе у својим маленим гнездима скупљених крила и дрхте на хладном ваздуху. Не чује се њихово весело цвркутање. Чује се само фијук ветра који изводи свој зимски концерт играјући се са снежним пахуљама, а оне као балерине плешу док нежно не падну на румена дечија лица. Дечаци и девојчице, обучени у топлу одећу, са осмехом на лицу трче по снегу, а он пршти под њихови ногама.
Волим када стигне зима, иако ми је тада хладно и оштар мраз ме штипа по образима. Kада она дође, сива и суморна слика позне јесене нестане испред мојих очију. Све око мене постаје лепо и чисто и свуда влада неки чудан мир.
ЗИМА У МОМ KРАЈУ-ПОГЛЕД СА МОГ ПРОЗОРА
Поглед са мог прозора изгледа као најлепша разгледница са зимским мотивима.
Гледам кроз прозор и видим пахуље које се пресијавају на светлу уличних сијалица. Оголело грање је добило лепо бело одело. Траву је покрио бели прекривач, изгледа као најлепши бели ћилим. Подсећа ме на шећерну вуну. Све је бело, кровови кућа као да су добили беле капе. Зелене јелке из мог парка имају лепе беле бунде.
Људи корачају по белом покривачу а на лицима је благи осмех. Чини се као да је снег успео у њима да пробуди оно детињство што су изгубили док су одрастали. Све је некако нестварно, лепо као у бајци.Тако меко паперјасто и нежно.
Толико је поглед диван са мог прозора да сам на тренутак заборавила да сам у мојој топлој соби. Kао да сам се нашла у неком нестварном свету.
У ПОЗНУ ЈЕСЕН
Позна јесен је пуна белила. Све је лепо као разгледница.
У парковима деца се играју, грудвају и праве Снешка Белића. Све ме подсећа на сусрет зими. Оголело дрвеће је добило своје беле капуте. Трава је добила свој бели покривач, а јелке су добиле лепе бунде. Снег на нашим улицама ме подсећа на шећерну вуну. Баке и деке шетају белим улицама, а њихова сећања их подсећају на младост. Kуће су добиле нове беле капе. Снежне пахуљице додирују нам наше хладне, црвене носиће.
Док сам корачала по белом покривачу на тренутак сам имала осећај да се налазим у некој белој бајци и идем у сусрет зими.