Додатна подршка ученицима и сарадња са родитељима 3

Прошлости припадају догађаји који су се већ догодили.
Ближа прошлост – неколико година до неколико деценија уназад.
Даља прошлост – пре једног до два века.
Далека прошлост – пре неколико векова (пре до седам – осам векова).

Садашњости припадају догађаји који се дешавају сада.

Будућности припадају догађаји који ће се тек десити.

Наши преци су наши родитељи, баке и деке, прабаке и прадеке, а ми смо њихови потомци. Преци и потомци најчешће се представљају породичним стаблом.

Савременици су људи који живе у истом времену.

Породицу у прошлости су чинили: баба, деда, мајка отац и њихова деца . Сви су живели у заједници.
Деца су хранила и чувала стоку на пашњацима, скупљали дрва, помагали родитељима у раду на пољу, брали и скупљали воће, доносили воду.
Породице су некада биле многобројне и свако је имао своје задужење. Породице на селу су саме производиле храну. Данас породице углавном живе у великим градовима. Храну купују у продавници и имају боље услове за живот него некада на селу.
Деца су некада давно имала само једну таблицу и креду са којом су писали. Касније су за писање користили гушчије перо и мастило, нису имали свеске, тек по једну књигу. У разреду су била деца свих узраста и имали само једног учитеља који је предавао све предмете.
Деца су у прошлости дуго пешачила до својих школа, по сваком времену (киша, снег) а данас постоји велики број школа па деца лакше стижу до њих. Деца данас за учење користе свеске, разне оловке, бојице, фломастере и компјутере. А некада су писала гушчијим пером и мастилом, таблицама и кредом. У давна времена у сколе су ишла више мушка деца, а данас у школу иду сви подједнако.