Творац наше азбуке
Творац наше азбуке
Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је
био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и
писац првог речника српског језика.[1] Вук
је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.[2] Рођен
у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског
народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.[3] Стекао је и неколико
почасних доктората.[4] Имао
је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то
због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му
дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.
Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852.
Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Ранији покушаји, попут Саве Мркаља, су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова. Стара слова је подржавала Српска православна црква, коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом.
Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа.
Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:
|
А а |
Б б |
В в |
Г г |
Д д |
Е е |
Ж ж |
З з |
|
И и |
К к |
Л л |
М м |
Н н |
О о |
П п |
Р р |
|
С с |
Т т |
У у |
Ф ф |
Х х |
Ц ц |
Ч ч |
Ш ш |
Њима је додао једно из латинице:
|
Ј ј |
И пет нових:
|
Љ љ |
Њ њ |
Ћ ћ |
Ђ ђ |
Џ џ |