Преглед теме
- Општа секција
- Начин и значај превенције COVID 19 у школској средини
Начин и значај превенције COVID 19 у школској средини
Прочитај и погледај слике!
Размисли:
-зашто морамо редовно прати руке?
-зашто морамо користити папирне марамице када кашљемо или кијамо?
-зашто не смемо дирати очи, нос и стављати прсте у уста?
- Препознавање симптома COVID -19
Препознавање симптома COVID -19
Covid-19 је нови вирус који личи на вирус грипа али је много опаснији.
Ако добијеш температуру, ако те боли грло обавезно кажи родитељима. Погледај следећи постер, можда он може да ти помогне.
- Мере смањења ризика од Корона вируса у школи
Мере смањења ризика од Корона вируса у школи
Да би се смањила опасност од ширења Корона вируса у нашој школи, треба испоштовати следеће мере:
· Ученици не долазе у школу уколико имају повишену температуру или симптоме респираторне инфекције.
· Родитељи свако јутро проверавају телесну температуру својој деци пред полазак у школу.
· Ученик треба да носи маску при уласку у школу па све до доласка до своје клупе.
· Маске се обавезно користе приликом одговарања и сваког разговора.
· Маска се обавезно користи приликом било којег кретања ван клупе, приликом одласка на одмор или у тоалет.
· Препоручује се да ученици све време боравка у школи носе маску, али она се може одложити у периоду када ученик седи у својој клупи и слуша наставу.
· Ученици могу користити платнене, хируршке или трослојне маске.
· Дезинфекционо средство биће постављено на сваком улазу у школу.
- Значај физичке дистанце
Значај физичке дистанце
Знаш ли шта је то дистанца?
Дистанца је када држимо растојање са другарима из школе, у овом случају од најмање два метра!
Нацртај себе и друга или другарицу како се играте на дистанци.
- Моја породица
Моја породица
Доврши реченицу
Мамина мама је теби...
Татин брат је теби...
Ујакова жена је теби...
Татин тата је теби...
Татина сестра је теби...
Мамин брат је теби...
Татина мама је теби...
Мамина сестра је теби...
Теткин муж је теби...Ужу породицу чине : мама, тата, деца.
Ширу породицу чине : мама, тата, деца, баба и деда.
Нацртај своју ужу породицу!
- Родбина
Родбина
Да се подсетимо: родбину чине стриц, стрина, ујак, ујна, тетка, теча и њихова деца.
Свако дете има омиљеног члана даље родбине: течу, тетку, неку ујну...
Који је твој омиљени члан родбине?
Опиши га и нацртај!
- Тема 7
Тема 7
Овај видео треба одгледати. Веома је поучан.
- за родитеље
за родитеље
О мобилним телефонима, школи, учењу, игри и још понешто....
- Дечја недеља
Дечја недеља
У част Дечије недеље напиши једну лепу поруку пријатељства за сву децу света на листу од блока!
И украси је, ставићемо је на пано у нашој учионици. - Дечја недеља
Дечја недеља
Ево једне лепе приче о нашем лепом граду. Аутори су ученици и њихова учитељица Снежана Ђорђевић.
- Алиса у земљи чуда -Луис Керол
Алиса у земљи чуда -Луис Керол
- Химна Светом Сави
Химна Светом Сави
- Прича о Светом Сави
Прича о Светом Сави
- Још једна лепа песма о Светом Сави
Још једна лепа песма о Светом Сави
Ко удра тако позно - Седмица - квиз
- Таблица множења
Таблица множења
- Ружно паче
Ружно паче
- Честитка мајчици
Честитка мајчици
- Mali Princ Antoan de Sent Egziperi
Mali Princ Antoan de Sent Egziperi
Antoan de Sent Egziperi
Antoan de Sent Egziperi rođen je 29. juna 1900. godine u Lionu u Francuskoj. Rastao je u porodici sa petoro dece (on je bio treće). Iako je od detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju ipak je prevagnula njegova želja da postane pilot. Ipak, čak i kada je profesionalno počeo da se bavi letenjem (od 1921. godine) nastavio je da piše. Njegove rukopise videli su poznati francuski pisci, među kojima je bio i Andre Žid, i podstakli su ga da nešto od toga objavi. Godine 1926. izašao je njegov prvi roman Avijatičar. Nastavlja svoju letačku karijeru (1930. godine dobio je Orden legije časti za zasluge u civilnoj aero-nautici), ali i da objavljuje književne članke, priče i romane. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pilot u okviru savezničkih snaga u borbama protiv nacističke Nemačke. Poginuo je u avionskoj nesreći 31. jula 1944. godine. - Материјали
Материјали
- Повратне и неповратне промене материјала
Повратне и неповратне промене материјала
- Моја Милена-Петар Жебељан
Моја Милена-Петар Жебељан
МОЈА МИЛЕНА
Већ у осмој години, заљубио сам се у Милену. Били смо у истом разреду, ишли смо у исто одељење. Становала је близу центра, а ја подалеко од ње. Када пођем у школу, идем сокацима према њеној кући, иако ми то није најкраћи пут. Када пристигнем, с преке стране, викнем:
- Милена, хајдемо! Време је!
Она истрчи пред кућу, за њом и млађа сестра Рада, и довикне ми:
- Сачекај да узмем торбу!
И нас двоје одемо у школу. Тако из дана у дан.
Вели она једном: - Знаш ли шта је јуче баба рекао мами? - Шта?
- Каже: "Не знам Зоро, овај што сваког дана преко шора зове Милену – нешто ми је сумњив. Никада не омане. Сваког је дана ту пред полазак у школу. Како се не догоди да оде другом улицом? Нису ту чиста посла!"
А мама му вели: "Та мани се ћорава посла! То су деца. Нека их, нека се друже. Па у истом су разреду, побогу!"
Али и на другој страни је примећено да сам увек поред ње. Почели су у школи да ми се ругају:
"Момак и девојка, печена кокошка!" Ја сам се на такву врсту повика љутио, али било ми је на неки начин и драго, јер, ето... Милена је увек жестоко протестовала. Сва би се заруменела од једа. Чак су ме Анђелко и Андрија притискали да признам да сам заљубљен – ја сам то одбијао. Међутим, почео сам о свему да размишљам. Прво, она је најлепша, добра је, хоће са мном да се дружи... Ако је то љубав, онда сам ја заљубљен у њу, признао сам сам себи. Једног петка поподне требало је да ми дође рођак из града, Михаило, мој вршњак. Неколико пута годишње долазио нам је у госте. Добро смо се слагали. Чекао сам га на аутобуској станици. Када је стигао, био је лепо обучен: сако, панталоне, бела кошуља са краватом, ципеле...Прави мали господин! Рекох му да треба да прођемо поред Миленине куће и да она има лепушкасту сестру Раду.
- Значи ли то да је та Милена твоја девојка, па ми ти сада препоручујеш да ја обратим пажњу на њену сестру!? – испалио је као из топа.
Како је могао тако брзо да ме провали!?
- Али, човече, зар ти мислиш њу да освојиш тако обучен? У тим сељачким чакширама, у штрикову од домаће вуне, са натикачама на ногама? Неће то баш лако ићи, колико се ја разумем у девојчице!
- Ма не брини. Обучен сам овако зато што је радни дан. Тако сам ишао у школу. Када треба, упицаним се ја, баш као ти сада. Зна то Милена! Међутим, она и ја смо само другови, из истог одељења.
Осећао сам неку топлоту у образима, али сам његову претпоставку – да сам баш много
заинтересован за Милену – благо негирао. Ником нисам смео да признам, па ни њему!
Код куће су се госту обрадовали, поседели смо, мало се одморили и договорили да одемо до парка. Тамо се сваке вечери окупљају млади. То је корзо, шетња и дружење.
Непогрешиво сам га водио према Милениној кући. Опет сам је дозивао с преке стране
улице. Није се појавила. У том се на капији укаже њена баба Јула:
- Пређи преко! Не могу да се дерем преко шора!
Када смо јој пришли, рече: - Очле су под ватренку, да једу роштиље!
После ће на плац.
- Добро бако! Хвала!
Одосмо даље. - Шта рече ова баба? Ништа је нисам разумео. Који је то језик?
- Па наш! Рекла је да су Милена и Рада отишле до парног млина да тамо тресу и једу махуне дивљег рогача, гледича, а после ће у парк.
- Откуда ти знаш те називе?
- Показивао нам је то дрвеће наш учитељ Хаднађев и говорио да можемо слободно да исисавамо густи сок из дебље меке ивице гледичеве махуне.. Има слатко киселкасти укус. Није лоше.
Стигли смо до парка и тамо је већ било више групица. Неки су стајали, други шетали. Милена и Рада су стајале са Стојаном и Живком, дечацима старијим од мене четири-пет година. Осећао сам се нелагодно. Шта да кажем брату? Мували смо се ту и ја сам пазио да не прођемо поред њих.
- Па добро, где су те сестре: твоја Милена и моја Рада? – рекао је Михаило, посебно
Наглашавајући "твоја" и "моја".
- Ма, ено их тамо, са оном двојицом. Кикоћу се. Вероватно ме још није видела.
- Хајде да прођемо поред њих! – рече. Прошли смо два пута и – ништа! Када смо трећи пут пролазили, рекао сам само:
- Милена! – и подигао руку.
Осврнула се, видно изненађена, потом као да се љутнула, окренула се и наставила разговор.
- Милена! – рекао сам мало тише, чак некако бојажљиво и скоро молећивим гласом.
Нагло се окренула, дошла на корак до нас и сасула ми у лице: - Зар не видиш да сам заузета!?!
Михаило ме је нагло повукао за руку и ошамућеног одвео до прве клупе.
- Освести се, човече! Она не хаје за тебе!
Тако ти је то са девојчицама. Увек радије гледају оне старије.
- Глаголи - игрица
- Трагови прошлости
Трагови прошлости
- Србија у доба Немањића
Србија у доба Немањића
- Изглед средњевековног града
Изглед средњевековног града
- Васкрс
Васкрс
ВАСКРШЊА ЈАЈА
Обичај је да се за Васкрс боје (фарбају) јаја.
Домаћице и деца шарају јаја трудећи се да свако јаје буде што лепше и другачије. Јаја се кувају на Велики четвртак или Велики петак у води у коју се дода мало освештане водице, коју је свештеник освештао у току Васкршњег поста. Јаја се шарају воском и боје у луковини или некој вештачкој боји.
На куваним јајима се исписују поруке: Христос васкрсе, Срећан Васкрс, прва слова имена оних којима су намењена...
У многим нашим крајевима, прво јаје које се спусти у воду чува се у кући до следеће године. Зову га различито: чуваркућа, чувар (чувар здравља, поља од леда), измамак...
Васкрс је празник који највише воле деца. Туцају се јајима и такмиче се чије је јаје најтврђе. Разбијено јаје се предаје победнику и он наставља даље да се такмичи.
"О васкрсенију се туку шареним и црвеним јајима, тј. ударају врховима јаје о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио.То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаје један другоме: јер неки пробију јаје одоздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе.Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица сретну на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз' Бог и добар вече) и одговара се ваистину васкрс."
(Српски рјечник: Вук Стефановић Караџић)
Почетак обичаја фарбања јаја за Васкрс, потиче из раних хришћанских времена када је Света Марија Магдалина, следбеница Исуса Христа, дошла у Рим. Изашавши пред цара Иберија, поклонила му је црвено фарбано јаје и поздравила га је рецима:
"Христос Васкрсе!"
Од тада и заувек у дане Христовог Васкрсења одговор је:
Ваистину васкрсе! - Ускршње јутро
Ускршње јутро
- Како се живело под турском влашћу
Како се живело под турском влашћу
- Ускршња математика - интерактивни наставни листић
- Данак у крви - Иво Андрић
Данак у крви - Иво Андрић
- планета пластике и загађења
планета пластике и загађења
- Планета
Планета
- Град - Јанко Веселиновић
Град - Јанко Веселиновић
- Чувајмо здравље наших зуба
Чувајмо здравље наших зуба
- Бајка о рибару и рибици
Бајка о рибару и рибици
- Тема 37
Тема 37
- Тема 38
Тема 38
- Тема 39
Тема 39
- Тема 40
Тема 40