srpski jezik , konj i magaac
Jedan seljak je poterao konja i magarca u grad. Magarac je bio upregnut u teške dvokolice, prepune povrća i džakova žita, koje je seljak nameravao da proda na pijaci. Konj je išao po strani, slobodno kaskao, zadovoljno rzao i nije se osvrtao na muke magarca. Umoran magarac ga je zamolio da mu pomogne i uzme malo od njegovog tereta kako bi preživeo. Međutim, konj ga nije poslušao, samo je njisnuo i zatrčao se preko livade. Magarac je vukao i teglio dok je mogao, ali se ubrzo srušio mrtav. Seljak ga je odmah odrao i bacio kožu pored ostalih stvari na dvokolicama, a zatim je upregao konja. Sada je konj teglio teret i pride još magareću kožu. On je soptao i dahtao. Shvativši svoju grešku jaukao je: “Jao meni bedniku! Šta učinih! Zato što nisam hteo preuzeti mali teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.“