Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ- 9. глава
Бранко Ћопић
ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ
ДЕВЕТА ГЛАВА
Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе
мјесец — Насмијана крушка — С неба падају мачке
Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Крушкотрес Кукурузовић
великој крушци. Око њега се на све стране ширио леден вал страха тако да је лишће у
околини зимогрожљиво треперило, а заспале птице сањале су зимски дан и дрвеће
под ињем. Узнемири се чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну:
— Уху-ху, ко је ту?
Тога дана Крушкотреса су негдје у планини гадно изболе пчеле, па му је у глави
још увек зујало и бучало као да у њој брује најмање двије кошнице пчела и меље једна
воденица. Због тога је био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за
врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.
Збркаше се и пореметише све реченице које је Шаров смислио за свој ратни план, па
му из уста излетјеше само неке неповезане реченице:
— Лав... мачак... бјежи... крушка... мјесец ...
— Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес. — Да ниси пошашавио од страха?
На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака
кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика:
— Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије
страшне делије!
— Какве делије? — узнемири се медо.
— Мачак лав и Миш пророк! Вау, колики су и какви су!
— Какви, какви?! — препаде се Крушкотрес.
— Боље ти је да не знаш! — плашио га је Шаров. Могу ти само толико рећи да је
Мачак лав јуче растјерао читав један вашар и опустио цијели град. Спасла се самоједна бува која се сакрила у његов чупави реп. А његов савезник, Миш пророк, онај
што се довезао овамо на репатој звијезди, то ти је тек сила. Прориче и погађа и
унапријед и уназад. За тебе је већ прорекао страшне ствари.
— А шта је прорекао?
— Казао је, ако још икада навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику
пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за
поједене кукурузе с тобом обрачунати. Узеће ти само кожу и од ње начинити бунду и
шубару.
— Е, онда ја више не долазим овамо да се то пророчанство не би испунило —
лукаво закључи медвјед.
— Пророчанство се неће испунити — утјеши га Шаров — зато што је Мачак лав
обећао да ће те још вечерас појести ако те само улови.
— Ум-ум, брр, а гдје је сад Мачак лав?! — сав се стресе Крушкотрес Кукурузовић
и стаде се обзирати.
— Баш се малоприје попео уз ову крушку заједно с Мишем пророком. Отишли
су да поједу мјесец, па да те онда лакше сачекају негдје у мраку.
Крушкотрес Кукурузовић погледа у окрњен мјесец и урликну:
— Ајаој, готово је, појели су већ пола мјесеца! Бјежим!
Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био
исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег
дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи:
— Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити. Тек сам улетио у њу, а већ ми на
другом крају вири глава!
Врло забринут, Крушкотрес баци поглед на звјездано небо, али како је мјесец
већ био зашао, он се још више препаде.
— Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је ред на мене! Морам да се
сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи.
И док се тако Крушкотрес шуњао према мрачној пећини усред планине, Мачак,
Миш и Шаров узеше се толико смијати да су заголицали и развеселили чак и стару
крушку. Она се грохотом тресе од силнога смијеха тако да с њезиних грана суну читава
киша крушака и попут града сручи са на леђа Шарову.
— Ау-вау, прекидајте смијех, погибох од ове туче — запомага он трчећи око
стабла. Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје
рупе, али баш у томе тренутку с гране преда њ стресну мачак Тошо. Миш уплашено
стругну натраг у рупу и промуца пун језе: .
— Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака! Гле, алај
тутњи! Смак свијета, готово је!