Бранко Ћопић ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ - 7. глава
Бранко Ћопић
ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ
СЕДМА ГЛАВА
Необичан вашар — Миш пророк — Продајем лава! — Пророк у лављем џаку — Ватру
табанима, народе! — Лав чека медвједа
На чувеним вашарима у мјесту Преварантовцу продаје се све на
свијету и вара се и подваљује на све могуће начине. Ту се продаје лањски снијег, вук у
јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и
слична чуда. Ту се, наравно, увијек налази и онај грлати човјек с кутијом срећака и
бијелим мишем. Он поваздан промукло виче:
— Миш бијели срећу дијели! Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад
ћеш сломит врат!
Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко
рамена. Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче:
— Овамо, народе, да чудо видиш! Младог лава продајем, дивно лавље маче!
Није већи од лакта, а већ се пење по дрвећу, лови птице, мишеве и зелембаће, на крову
дјецу гледа. Кад понарасте, хватаће медвједе, вукове, зечеве, коње и остале звијери.
Људи ће од њега по три дана бјежати, а он ће им се кроз прозор у кућу завлачити и под
креветом спавати.
Око необичног човјека окупи се зачас велика гомила људи. Неко зачуђено
повика:
— Пази, пази, бијели миш пророк сакрио се међу своје срећке! Уплашио се лава.
— Тако је, тако! — потврди скитница. — И он је одмах прорекао да је лав у џаку,
па га спопао страх.
— Ама да то не буде каква подвала? — упита један од присутних. — На овоме
вашару много се подваљује, па би се могло десити и то да нам продајеш мачка у џаку.
— Ко, зар ја?! — развика се скитница. — Погледај само моје ноге! Гвоздене сам
ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих
лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе.
— А може ли у тај твој џак да се завири малко, само малчице? — упита човјек с
бијелим мишем.
— Хајде, али само на једно окце и то шкиљећи — пристаде скитница и отвори
џак таман толико да би се унутра могла завући дјечја рука. Човјек с мишем нагну се
над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси
се страшна ствар!
Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак!
— У помоћ! — дрекну његов газда и поскочи пола метра увис, а околни
радозналци помислише да се то лав извлачи из џака и зачас прснуше на све стране
дерњајући се:
— Лав, лав! Спасавај се ко може!
— Ватру табанима, народе! Ево лава!
Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а
неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.
Продавац колача натисну низ вашариште, а његова мала шатра закачи се за нечија
кола и отпраши на сасвим другу страну. Стражар с високе сахат-куле раздера се
колико га грло носи:
— Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте врата и прозоре!
Читав се градић закључа, замандали, затвори, закова, навуче на врата ормане,
кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице.
Улице опустјеше. Каменитом калдрмом јурила су само два пара потковица и једне
старе цокуле, све што је остало од једног коња и јахача који су исувише брзо стругнули
из града.
А што је било с чудним џаком и бијелим мишићем?
У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године
пљачкали кукуруз из њиве под планином. Он је у забуни помислио да је то његов џак с
малим прасетом, али кад је већ стигао под саму планину, сусретоше га други бјегунци
с вашара и ужаснуто повикаше:
— Еј, чича, па ти носиш онај џак с малим лавом!
Чича од страха само зажмири заборављајући да скине џак с леђа, а кад је поново
отворио очи, око њега је све било пусто. Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и
птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање:
— Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се!
Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима одшуња се до своје њиве под
планином и ту га опрезно спусти у кукурузе. Онда се, опет на прстима, поизмаче
далеко преко поља и отуд повика:
— Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе! Молим те, поједи га
заједно с кожом!
И чича тако брзо стругну према својој кући да су га једва сустизале његове
властите ноге.