Ivica i Marica - analiza i prepričavanje
Ivica i Marica
ANALIZE: BRAĆA GRIM
„Ivica i Marica“ Jakoba i Vilhelma Grima popularna je bajka kojom su pisci hteli da prikažu glavni problem sa kojima su se susrele mnoge obitelji 19. veka, a to je problem neimaštine i gladi. U to vreme nije bilo toliko neuobičajeno da roditelji napuste decu jer ne mogu da ih uzdržavaju. Ova popularna priča doživela je do sada mnoge ekranizacije. Neke su pomalo odskakale od bajke ispričane perom braće Grim, dok su neke pratile priču od njenih početaka pa sve do kraja.
Analiza
Ova tužna priča smeštena je u vreme kada je većina živela u neimaštini. Braća Grim na odličan način u priči spajaju maštu i realnost i sve prikazuju na djeci zanimljiv i poučan način. U prvom planu priče su bratska i porodična ljubav i razumevanje.
Zlo koje se poistovećuje s krizom toga doba prikazano je kroz lik zle maćehe i veštice. U priči se susrećemo i sa likom oca koji napušta decu jer ne može da se o njima brine. Njegov lik pokušavamo da shvatimo jer u životu ponekad nije sve crno-belo.
U priči o bratu i sestri ispričana je ustvari borba dobra i zla u kojem dobro na kraju pobeđuje. Deca se vrate ocu koji dobiva drugu priliku. Putem su pronašli i dragulje koje odnose ocu i tako se spašavaju od gladi i lošeg života. Veštica je na kraju nastradala, čime braća Grim šalju poruku da dobro uvek pobeđuje zlo.
U prvom izdanju zbirke, maćeha nije postojala. U prvoj verziji majka nagovara oca da ostavi decu u šumi, ali u međuvremenu je došlo do izmene kako bi priča bila zanimljivija deci, baš kao i u bajci „Snežana i sedam patuljaka„. Bajka „Ivica i Marica“ uči decu kako mogu da budu lukaviji od pokvarenih i zlih ljudi te kako mogu da na promišljen način pobede zlo oko sebe.
Elementi dela
Vrsta dela: bajka
Vreme radnje: nekad davno
Mesto radnje: dom, šuma, vešticina kuća
Ideja dela: priča govori o bratu i sestri koji zbog neimaštine roditelja završe u šumi i nađu se u opasnosti zbog zle veštice koja je nameravala da ih pojede
Tema dela: Osobe čistog srca uvek će moći pobediti zlo. Važno je i u najtežim trenucima verovati u sebe
Sadržaj prepričano
Nekada davno, u kućici u šumi, živeo je jedan drvoseča sa ženom i dvoje dece. To su bili brat i sestra koji su se mnogo voleli. Zvali su se Ivica i Marica. Kada mu je žena umrla, rešio je da se ponovo oženi. Druga žena mu je bila zla i loša, ali on toga nije bio svestan.
Kako je otac imao sve manje posla, novac je počeo da oskudeva u domu. A samim tim i hrana. Jedne zime, kada često nisu imali ni hleb da pojedu za obrok, maćeha je predložila mužu da ujutru odvedu decu u šumu i tamo ih ostave. Otac prvo nije hteo ni da čuje za to, ali ga je lukava žena ubedila. Deca su čula taj razgovor. Ivica, koji je bio mudar i dovitljiv, iskrao se te noći u dvorište i skupio bele kamečniće u džep.
Ujutru ih je otac poveo u šumu da skupljaju drva. Založio je vatru i rekao im da ga čekaju. Zatim je otišao i nije se vratio po njih. Pametni Ivica je celim putem dok su išli bacao kamenčiće i time obeležio put ka kući. Deca su neko vreme sedela i čekala, ali kako im se otac nije vratio, a vatra je krenula polako da se gasi, odlučili su da krenu nazad. Prateći trag koji su ostavili, stigli su do svog doma. Otac je bio jako srećan što ih vidi, a maćeha nije mogla da veruje da su uspeli da se vrate nazad.
Otac je verovao da nikada više neće morati da uradi ovako nešto, ali se prevario. Posle nekog vremena, kako se situacija nije menjala, žena ga je opet ubedila da uradi istu stvar. Deca su opet čula ovaj razgovor i plan koji su smislili njihov otac i maćeha.
Sledeće jutro kada ih je otac poveo opet u šumu, bacali su komadiće hleba po putu. Mislili su da će time opet obeležiti put nazad do kuće, ali su zaboravili na gladne šumske životinjice koje su te mrvice pojele. Na isti način, otac ih je ostavio opet. Ivica, verujući da je njegov trag još uvek tu, nije se mnogo plašio. Ali kada su pokušali da pronađu mrvice koje su ostavljali, shvatili su da ih nigde nema. Put nisu znali i ostali su sami i zarobljeni duboko u šumi. A već je pao mrak.
Dugo su lutali kroz veliku, gustu šumu. Trećeg dana sreli su prelepog belog labuda, koji je jecao pored jezera. Trn mu se zabio u krilo i nije mogao da leti. Marica mu je pomogla i on ih je preneo preko vode. Obećao je da će im se odužiti kada im pomoć bude bila potrebna. Bili su gladni i iznemogli kada su ugledali neku kolibu nedaleko ispred sebe. Mislili su da sanjaju. Koliba je bila napravljena od čokolade i slatkiša. Presrećni Ivica i Marica dotrčali su do nje i počeli žurno da jedu. Smejali su se na sav glas. Nisu čuli da im se neko prikrao s leđa. Bila je to jedna pogurena starica.
„“Zašto jedete moju kuću?“ upitala ih je. Ivica i Marica prestali su jesti i samo su prestrašeno pogledali staricu. Ali ona se nasmiješila i pozvala ih u svoju kuću.“
Dobri i naivni, kao sva deca, pratili su staricu i ušli u kuću. Nisu ni slutili da je ona ustvari zla i opaka veštica koja slatkišima namamljuje malu, gladnu decu u svoju kolibu, a zatim ih pojede. Sledeće jutro, veštica je Ivicu zaključala u kavez jer je želela da ga ugoji pre nego što ga pojede. Slabo je videla, pa je napipala njegove tanke ručice. Maricu je terala da čisti po kući, kao i da bratu daje što više da jede.
„Ti si samo kost i koža, Ivice! Moram te lepo udebljati pre nego što te pojedem!“
Ivica je iz dana u dan bio sve deblji. Brat i sestra su se plašili da će ga zla veštica uskoro pojesti. Ali, još jednom, dovitljivi Ivica je smislio plan da nadmudrli zlo koje ga je snašlo. Kada bi veštica došla da ga pipne, on bi pružio koščicu od pileta. Svaki put bi ljuto otišla od njega, mrmljajući kako je previše mršav.
Jednoga dana, veštica je odlučila da više ne želi da čeka i naredila je Marici da založi vatru i spremi lonac. Rešila je skuva Ivicu i da ga pojede. Marica je plačući slušala šta joj zla starica govori. Marica je založila veliku vatru, ali kada ju je ona upitala da li je vatra velika, odgovorila je da ne zna jer ne može da vidi. Tada je zla veštica odlučila sama da pogleda. Marica se iskoristila priliku kada se ona nagnula i gurnula je u vatru. To je bio kraj opake, stare veštice koja je dugo živela u šumi, koristeći malu, gladnu decu za svoje obroke.
Marica je oslobodila brata i uzeli su blago koje je veštica krila u kolibi. Rešili su da se vrate ocu kući, ali nisu znali put. Tada se pojavio labud kome su pomogli i na svojim krilima ih preneo do njihove kuće. Iznenadili oca koji nije verovao da će ih ikada više videti. Doneli su mu dovoljno bogatstva da više nisu imali razloga da žive u siromaštvu i bedi. Svaki dan su imali da jedu i bili su srećni zajedno. Otac nikada nije prestao da se kaje što je poslušao zlu ženu i odrekao se svoje dece.
Analiza likova
Likovi: Ivica i Marica, stolar, maćeha, veštica
Ivica – glavni lik koji je prikazan kao osećajan, oprezan i dobar dečak. U teškim trenucima teši sestru. Domišljat je i snalažljiv, što se posebno vidi u momentu kada smisli plan kako da sebe i sestru spasi od veštice. Njegova prva misao je spasiti sestru, a tek onda misliti na sebe. Kao pravi veliki i snažan brat, Ivica čini sve kako bi ohrabrio i zaštitio svoju sestru. Iako je i sam dete, okolnosti su ga prisilile da se ponaša kao da je mnogo stariji nego što zaista jeste. Međutim, koliko god da je bio hrabar, Ivica se bojao biti sam u šumi, ali nije hteo da pokaže to kako njegova sestra ne bi bila još više uplašena.
Marica – plašljiva i uplakana, ali brižna devojčica koja s bratom deli mali komad kruha. Iako se ne može reći da je hrabrost njena najveća odlika, Marica je milostiva i saosećajna. Spremna je podeliti sve sa bratom. Ona nije toliko krhka koliko se u početku činilo. Nevinost i samozatajnost su njeni najveći aduti. Iako se od nje nije očekivalo da će se suprotstaviti zlu, Marica to ipak čini. Skupila je svu hrabrost i spasila sebe i brata tako što je ugurala vešticu u peć.
Veštica – zla i lukava osoba koja je htela da pojede Ivicu. Inače je volela da jede decu, a mamila bi ih kućom sagrađenom od slatkiša jer je znala šta vole. Nije računala na to da će je dvoje dece ipak doći glave. Podcenila je snagu ljubavi te hrabrost i lukavost Ivice i Marice pa je na kraju priče dobila ono šta je zaslužila – završila je u peći.
Otac – iako se dao nagovoriti da decu ostavi u šumi, ipak je bio dobra osoba. Na početku je on mekušac koji pada pod uticaj maćehe, bez obzira na to što je znao da ono šta ona predlaže nije dobro. Umesto da se pobunio i stao u odbranu vlastite dece, on ih se odrekao zbog supruge i pristao odvesti ih u šumu. Na kraju se ipak dozvao pameti i odlučio vratiti decu.
Maćeha – prikazan kao gruba i zla žena kojoj je bilo stalo isključivo do nje same. Bila je zločesta i siromašna, a kako bi ona imala više, došla je na ideju da se reši dece. Pokušala je da pridobije muža na svoju stranu i to joj je uspelo, ali na kraju je i nju stigla kazna za sve loše šta je uradila.