Еколошке заповести
Еколошке заповести
ЕКОЛИЈАДА
Дрвенце и Месец (вече)
МЕСЕЦ: (публици) Јао, какво дивно време! Што сам вечерас нешто срећан! Али, нигде још нема мојих пријатељица звезда! Баш ми је досадно. Морам да нађем друштво за ћаскање. Додуше, сад сви ћаскају на некаквим друштвеним мрежама. Ма, ја сам старовремски момак, волим разговор уживо, очи у очи, фејс ту фесј! (показује руком) Па још ако су у питању љубавне теме, жива реч је из раја изашла! (окреће се надесно и види Дрвенце) Ооо, ево једног мог пријатеља. Здраво, Дрвенце! Шта си се сморио, пријатељу? Види каква дивна ноћ је пред нама!
ДРВО: Ох, то си ти. Па лако је теби, скиташ свуда, па можеш и да се веселиш!
МЕСЕЦ: А шта теби фали, мајке ти?
ДРВО: Па, за почетак, фали ми мајка, које се и не сећам. Одмалена сам осуђен да растем окружен асфалтом.
МЕСЕЦ: Жао ми је, човече. Извини на мојој несмотрености. (загледа га)Стварно ти нису све козе на броју, (окреће се публици)или се беше другачије каже?!
ДРВО: Пријатељу Месече, па ти си се изгледа заљубио или су ти свраке попиле мозак! Ја сам дрво, нисам човек и не помињи ми људе, нешто су ми се смучили ових дана.
МЕСЕЦ: Ма добро, буди кул, шта се палиш одмах!? То ти је у пренесеном значењу.
ДРВО:Опет неко твоје пренесено значење! Или си баш решио да се добро нашалиш на мој рачун?! Шта се палим, је ли?!! Па да знаш, паметњаковићу, мог осушеног пријатеља (покаже „граном“) малопре су неки хулигани покушали и да запале, погледај како је јадан страдао.
МЕСЕЦ: Извини, стварно сам претерао. Али, знаш, како је, идем около, зађем свуд помало па се навучем и ја на те фенси нове форе.
ДРВО: Ја бих радо волео да се врати оно прошло време, када сам био дете. Тада су ме некадашњи ђаци ове школе посадили и бринули о мени. Радовао сам се са њима и када су у школи и на распусту, дружили смо се на сваком великом одмору, уживао сам у њиховим свечаностима... А данас ми је сваки дан јадан, вече ми је још чемерније.
МЕСЕЦ: Стварно ми је жао, баш нисам емпатичан! А трудим се, среће ми! Радим на томе, свакодневно учим од Данице некакву емоционалну интелигенцију. А ето, нисам приметио да си тужан. Извини. (опет га загледа) Додуше, нешто си много дроњав данас?
ДРВО: Наравно да јесам. Нема већ данима мог пријатеља Ветрушка да ме очисти и очешља ми гране. Ове кесе ме посебно излуђују! Питам се зашто свако дете кад поједе ужину не баци кесу у канту, већ се оне некако просто залепе за мене. Гледај ме, ни на шта не личим! Од толиког ђубрета отпашће моје гиздаво лишће, оћелавећу и угинути, осушићу се на скроз, као овај мој јадни пријатељ.
МЕСЕЦ: Е, брате, Дрвенце, па ти си баш заглавио! Жао ми је човече, овај... Сори, мен! Овај, извини, морам даље! Не дај се, пријатељу! Донт вори, би хепи! 'Ајд, уздравље!
ДРВО: Хајде, срећно са тим емоцијама и интелигенцијом! И поздрави Даницу (довикује му, али је Месец већ отишао)
Текст: Ирена Златковић
ПРИЛОГ 2
ЕКОЛОШКЕ ЗАПОВЕСТИ
- Не очекуј од природе више него што си дао
- Брини о ваздуху пре него што га угледаш
- Сети се да је живот дрвета услов за живот живота
- Мисли више о отпаду да не завршимо на њему
- Не отимај већ дели са природом
- Чувај животну средину да би смо избегли крај