Делови часа

ТИП ЧАСА: обрада, утврђивање, систематизација, проверавање (укључује и оцењивање) и комбиновани (одређује се према активности која преовлађује на часу).

ОБЛИК РАДА: фронтални, групни, рад у паровима, индивидуални и комбиновани.

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ* (поступци рада наставника и ученика у наставном процесу):

1.      Вербалне методе:

−        монолошка (усмено излагање – предавање, приповедање, описивање, образлагање, и објашњавање);

−        дијалошка (слободан разговор – уобичајена вербална комуникација са ученицима; дискусија – полемика, дебата или расправа, постављање питања и супротстављање мишљења аргументима).

2.      Решавање проблема – хеуристички приступ (наставник поступно води ученике кроз процес откривања приликом решавања проблема).

3.      Рад на тексту, писани и графички радови (коришћење уџбеника и шире литературе, полупрограмираног и програмираног материјала, текстова; илустрације -
цртежи, дијаграми, графици, шеме; самостални писани и графички радови ученика - школски писмени задаци, контролне вежбе, тестове, реферати и сл.).

4.      Демонстративна (приказивање модела, шема, скица, појава, стања, активности, филмова, разне пројекције и друго).

5.      Практични рад и радионица (лабораторијски, експериментални, различите врсте практичних вежби и радионица).

6.      игровне активности (стваралачке, уметничке, драмске, логичке и друге игре као и задаци отвореног типа у језичком, логичко-математичком, телесно-кинестетичком, визуелно-просторном, музичком и емоционално-социјалном домену).

7.      Истраживачки рад ученика (увођење ученика у поступак научног истраживања на сопственом истраживачком пројекту).

8.      Комбиновани рад (истовремено коришћење различитих метода).

НАСТАВНА СРЕДСТВА

Постоји више класификација наставних средстава, а у овим Напоменама дата је једна од њих.

Текстуална (штампани и писани текстови).

Визуелна (предмети, фотографије, дијаслике, цртежи, карте, шеме, дијаграми, симболи итд.).

Аудитивна (шумови у природи, музички и тонски ефекти, звучни ефекти итд.).

Аудио-визуелна (дијафилм са текстом, музиком и звуцима; филмови; ТВ емисије; видео касете; школска телевизија; настава уз помоћ рачунара; видеопројектора и др.).

Мануелна (разноврсни алати, машине, инструменти, апарати, препарати, предмети, материјали и др.).

Помоћно-техничка (разноврсне табле, столице, апликатори, показивачи и др.).

Значај уводног дела часа

МОТИВИСАНОСТ

Како постићи мотивисаност

Почетак зависи од неколико услова:

o    Припрема и уређење простора

o    Разрешавање сопствених очекивања од  часа, самог себе, наставне јединице

o    Ишчекивање и потреба (за знањем и сазнањем)

o    Одговора на питање: да ли се осећам мотивисано

Свим овим питањима бавимо се у уводном делу часа. Такође, не заборавимо да се овим питањима бави и сам наставник и да му је подједнако важно да и он сам буде мотивисан, задовољан и спреман. Дакле, говоримо о ПРОЦЕСУ РЕЦИПРОЦИТЕТА.

Несигурност која се може осећати у уводном делу часа највећим делом се јавља због НЕДОСТАТКА информација или НЕДОСТАТКА знања.

Шта све може човека да покрене да се развија, ствара и успешно учи? Зашто је понекад у стању и немогуће да постигне, а некад далеко да заостане у развоју? У питању је најчешће мотивација коју наставник треба добро да познаје како би успешно организовао свој рад.

НЕКИ ОД ПОКРЕТАЧА МОТИВАЦИЈЕ

1.    Можете бити омиљени наставник

2.    Поседујете мотив стваралаштва

3.    Следите мотив стваралаштва

4.    Следите крилатицу: “успехом се највише успева“

5.    Поштујте личност ученика

6.    Будите заинтересован наставник

7.    Негујте мотив борбености, постоје и препреке....

8.    Негујте дијалог и полемике

9.    Негујте самопоуздање

10.  “Дајте ученику осмех а он ће вама срце“

Наведене покретаче активности или мотивације заправо користимо као принципе успешног стицања поверења, као основу за почетак наставног процеса. Прича о мотивацији је и почетак рада на самосвести наставника и бољем познавању личности ученика. Не треба заборавити да сте ви, наставници, “отварачи врата“ или „подизачи комуникацијских рампи“, а онда, након прихватања ове чињенице, можемо кренути даље...

Уводни део часа треба да буде што интересантнији. 

Нека краћа активност која ће заинтересовати ученике да би приступили часу са што више могуће пажње. Међутим, ово треба да буде у вези циља часа који теба да истакнете ђацима. Уколико је то старија група ђака уводни део може бити краћи преглед свега онога што ћете радити на часу. Ако је у питању млађа група онда почетак можете да одредите са пар загонетки, ребуса, а могуће је извести и краћи игроказ са реквизитима који ће увести ученике у задату тему. Све у циљу, горе наведене мотивације и јачања процеса поверења између ученика и наставника.

По основним дидактичким теоријама, постоји увек нека логика у редоследу структурних елемената наставног часа. Увод мора бити пре излагања новог градива, излагање пре понављања, али вежбање и понављање могу измењивати места. Неки чврсти шаблони не постоје, али логика се мора поштовати.

Уводни део часа захтева одређене методе уз помоћ којих ћете постићи ЦИЉ часа који сте замислили на самом почетку писане припреме, односно сценарија часа. Трајање уводног дела може варирати, опет у зависности циља, али логика је да се уводном делу посвећује неких 5-10 мин. Готових рецепата у дидактици нема и боримо се против тога али логичан след за сваки сегмент часа, мора да постоји. Оно што ћемо извести у уводном делу часа јесте пробудити интересовања ученика и концентрисати њихову пажњу на одабрану тему. Такође, треба утврдити колико су ученици задржали у свести претходну јединицу која служи као алка на коју се везује ново знање.

Средишњи или централни део часа залази у суштину вашег постављеног циља у припреми. Озбиљније се приступа теми и захтева од наставника једну нову улогу: предавача и координатора замишљених активности. У овом делу часа испољава се ваша стручност као и вештина и приступа се теми коју желите да опишете уз помоћ одабраних метода.

Постоје многе варијанте и примери писаних припрема које вас наводе на начине планирања централног дела часа. Све се своди на 2 могућности:

o    описати активности  у корацима, или 

o    детаљније пружити опис активности и наставника и ученика уз опис реченица које ћете рећи ученицима, питањима које ћете постављати и написаним очекиваним одговорима ученика.

Сигурна сам да ћете рећи да је знатно лакше написати кратак сценарио часа и да је детаљно описана припрема знатно сложенија и изискује знатно више времена (припрема за комисију – како наставници кажу), али гледано на „дуже стазе“ извежбати се над овако сложеним процесом планирања је капитал у вашу сигурност и савладавање основних компетенција наставника и очекиваним стандардима. Ово је ипак 21.век!

Када  анализирамо планове и припреме наших наставника, видећете да доминирају: метода предавања, разговор и демонстративне методе.То је у реду, али да ли се за сваки предмет могу применити  исте методе или пак постајемо ”copy-paste” планери?

Активности у средишњем делу часа

Наставник:

o    мотивише за учење новог градива,

o    предаје,прича,разговара, показује, црта, демонстрира ...,

o    пружа нове информације,

o    комбинује слободне и везане асоцијације према природи градива и концепцији методског поступка,

o    користи одређене облике рада,

o    користи адекватну методу или методе учења,

o    користи адекватна средства за рад,

o    формира ученике у групе, парове, тимове или врши индивидуални приступ,

o    уважава и усклађује темпо напредовања у одељењу,

o    води процес сазнања ... подстиче ученике на мисаону активност,

o    наставу  повезује са реалним животом, пружа адекватне примере ...,

o    пружа дидактичку целину часа,

o    интезивира психолошку климу на часу, ослушкујући потребе ученика .

Ученик: 

o    активно слуша (разуме, уживљава се, повезује ...),

o    аудитивно и /или визуелно је активан док наставник објашњава (чита, записује, демонстрира, закључује ...),

o    поставља и одговара на наставникова питања везана за садржај наставе ...,

o    бира и користе различите изворе информације,

o    сазнаје у изабраном облику рада,

o    долази до сазнања одређеном методом,

o    учи, увиђа односе, посматра,

o    осећа се сигурно и мотивисано,

o    презентује своје идеје,

o    користи адекватна наставна средства,

o    новостечена знања повезују са знањима из сродних наука,уметности,културе или живота....

Можемо се се позабавити методама у активној настави и пружити примере могућих метода , али опет наглашавамо нема готових рецепата и јасних подела. Многе методе се могу користити за различите сврхе и у различитим сегментима часа.

Након уводног и централног дела часа, логичан след је и да дефинишемо ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА. Врло често се у пракси, завршетак часа запоставља или се њему не придаје довољно значаја због неадекватно  испланиране артикулације часа.

Наглашавамо: Активности које се спроводе у завршном делу часа су део континуираног процеса(само) евалуације. Не завршавају се на једном часу већ их је неопходно спроводити стално и у континуитету.

Које, заправо, активности запажамо у овом сегменту часа?

Наставник

o    жели да провери савладаност наставног садржаја

o    да исправи пропусте уколико их је било

o    да наложи и упути на даљи рад (домаћи задатак)

o    да изврши процену код ученика о степену:

o    заинтересованости за тему

o    усвојеног гарадива

o    о начину предавања наставника

o    о њиховој процени типа : шта сам сазнао на часу,шта сам желео да сазнам и шта знамо обрађеној теми

o    да ли су наставни садржаји примерени свим ученицима (усклађени и ученицима са посебним потребама –талентовани ученици,са сметњама у развоју…)

o    треба да процени  о квалитет свог односа са ученицима:да ли је успео да одржи контролу за време часа, да ли  је био мотиватор и колико и како је пружао помоћ ученицима

o    Процењује своје знање, вештине и ставове

Ученик

o    у завршном делу резимира стечено знање

o    процењује стечено знање

o    добија јасна упутства : шта даље и како….

o    добио је повратну информацију о теми коју су обрађивали или је добио препоруку где може добити релевантне податке

o    извршио је своју самопроцену нивоа знања,вештина

o     проценио је личност наставника

o     ... и свој однос и положај у групи…….

Из свега наведеног, завршном делу часа се даје велика предност, а основним дидактичким принципима о структури наставног часа, време које се издваја за реализацију је 5-15 мин.