Операционализација исхода

    Операционализација исхода подразумева њихово уситњавање исхода на нивоу сваког часа. Програмом наставе и учења дефинисани су исходи које ученици треба да достигну на крају године (области). Ти исходи не могу бити остварени на једном часу. Због тога наставник треба да их уситни, тј. дефинише шта ће ученик достићи на крају тог часа. 

   Формулација исхода почиње уводном фразом: Очекује се да ће ученици на крају часа умети/знати/бити способни да... 

   Већ је речено да исходи треба да буду реални, проверљиви на крају часа, као и да не треба планирати превише исхода на једном часу. Они се дефинишу полазећи од способности ученика; за сваки час треба планирати исходе које могу достићи сви ученици, а и оне које ће достићи само напредни ученици. При њиховом дефинисању треба, дакле, имати у виду различите нивое образовних постигнућа. 

   Такође, увек треба имати на уму и међупредметне компетенције, тако да у исходе треба уврстити и оне који се односе на неку од међупредметних компетенција коју планирамо развијати на часу. 

У наставку ћемо навести неколико примера операционализованих исхода за различите наставне предмете.

   Приликом дефинисања исхода полазимо од Блумове таксономије која разликује неколико нивоа когнитивних процеса. Можемо користити тзв. "таксо глаголе" (наведене у табели). Треба водити рачуна да на скоро сваком часу имамо заступљене исходе који се односе и на ниже нивое (знање, разумевање), ниво примене, као и на више нивое (анализа, синтеза, евалуација). 

Наставна јединица: Аорист

Исход (оперативни план):  ученик препознаје глаголска времена и употребљава их у складу са нормом;

Операционализовани исходи (дневна припрема): 

- разликује аорист од других глаголских облика на једноставнијим примерима

- правилно употребљава аорист помоћних глагола 

- самостално препознаје аорист у датом тексту 

- објашњава начин грађења аориста; наводи наставке за грађење

- тумачи стилску функцију аориста у књижевном делу 

   У наведеном примеру предвиђени су исходи за различите нивое образовних постигнућа. Прва два исхода требало би да достигну скоро сви ученици (основни ниво), трећи исход већина ученика (средњи ниво), а последња два исхода предвиђена су за ученике који достижу напредни ниво. Заступљени су исходи који подразумевају различите когнитивне нивое; разумевање, памћење, примена, тумачење (процена).

Наставна јединица: Утицај људи на жива бића у нашем крају

Исход (оперативни план): Ученик илуструје примерима деловање људи на животну средину и процењује последице таквих дејстава

Операционализовани исходи (припрема за час):

- идентификује (наводи, набраја) штетна деловања људи на биљке, животиње, земљиште, воду, ваздух

- идентификује људске активности које доносе добробит биљкама и животињама

- износи своје мишљење о деловању људи на окружење и могућим последицама

- учествује у дискусији аргументовано образлажући своје мишљење

- сарађује у групи

Наставна јединица: Скица, технички цртеж (ортогонална пројекција и перспектива)

Исходи (оперативни план): Ученик скицира просторни изглед грађевинског објекта; чита и црта грађевински технички цртеж уважавајући фазе изградње грађевинског објекта

Операционализовани исходи (припрема за час):

- скицира једноставну кућу у простору (перспектива)

- црта једноставну кућу у перспективи помоћу прибора

- скицира једноставну кућу (на две воде) посматрану са најмање три стране под правим углом

- црта технички цртеж једноставне куће у ортогоналној (нормалној пројекцији) примењујући правила техничког цртања

Наставна јединица: Подела кретања према облику путање и брзини тела

Исход: Рaзликуje врстe крeтaњa прeмa oблику путaњe и прeмa прoмeни брзинe и oдрeђуje срeдњу брзину

Операционализовани исходи:

Ученик/ученица ће на крају часа бити у стању да:

- наведе поделу кретања према облику путање;

- наведе поделу кретања према брзини;

- на примерима из свакодневног живота препозна врсту кретања;

- објасни шта је праволинијско и криволинијско кретање;

- објасни шта је равномерно и неравномерно кретање