Израда дневних припрема

   Сврха припремања за час јесте да се дефинишу циљеви часа (шта је оно што очекујемо од ученика), а затим испланирају активности које ће на најефикаснији начин довести до остварења тих циљева. Наставник пише концепт, подсетник и систематизовану оријентацију за рад. Наставник треба да одабере одговарајуће методе, наставна средства и материјале, предвиди време потребно за планиране активности и осмисли начин на који ће проверити да ли су планирани циљеви часа испуњени.

   При изради припреме за час долази до изражаја потреба за прилагођавањем начина рада специфичностима окружења. Наставник приступа планирању имајући у виду реалне услове у којима ради (опремљеност учионице, доступна наставна средства), као и  специфичности самог одељења (број и предзнања ученика, њихова заинтересованост за неки посебни облик рада и слично). 

   Пажљиво планирање сматра се предусловом за успешан час, тј. час на коме ће бити остварени предвиђени циљеви, а ученици напредовати у предметним и међупредметним компетенцијама. Због тога припремању не треба приступати формалистички (попуњавајући обавезне елементе у табели), већ промишљено, пажљивим осмишавањем тока часа.

Навешћемо документе који прописују планирање наставе:

- Правилник о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основној школи:

Чл. 10: За планирање и припремање обавезне наставе и непосредног рада у изборној настави утврђује се за наставника предметне наставе 10 часова недељно. 

- Правилник о стандардима квалитета рада установе:

1.3. Планирање образовно-васпитног рада усмерено jе на развоj и остваривање циљева образовања и васпитања, стандарда постигнућа/исхода у наставним предметима и општих међупредметих и предметних компетенциjа. 

1.3.2. У оперативним плановима наставника и у њиховим дневним припремама видљиве су методе и технике коjима jе планирано активно учешће ученика на часу.

- Правилник о стручно-педагошком надзору:

Чл. 6: Надзор се обавља:

6) увидом у педагошку документацију коју чине: план рада и припрема наставника, план рада стручног сарадника, школски писмени задатак, домаћи задатак, матурски рад, завршни рад, практични рад, писмена провера знања, радна свеска, записник стручног органа, савета родитеља, ученичког парламента и органа управљања и документација о праћењу напредовања и развоја деце и ученика

- Препоруке за припремање дате су у Програму наставе и учења за сваки предмет посебно (ови документи приложени су у уводној теми овог курса).

- У Препорукама за планирање образовно-васпитног рада у складу са новим програмима наставе и учења (ЗУОВ, 9.7.2018) наводи се: Не постоји прописан образац за писане припреме наставника. Треба их радити на уобичајен начин, с тим да се уместо задатака (образовних, васпитних, функционалних) дефинишу исходи. 

- Наставницима корисно може бити и упутство које је израдила ШУ Чачак Ви питате, ми одговарамо, где се наводи:

Увид у припреме нам омогућава да детаљније сагледамо квалитет рада наставника, мере индивидуализације, начин на који се диференцира настава, начин на који се прате ученичка постигнућа, начин на који се обезбеђује већа укљученост ученика у наставни процес или начин на који се ставарају прилике да сваки ученик буде успешан и сл.

Ниједан документ не излистава обавезну структуру припреме. Не постоји прописан образац, већ наставник прилагођава начин израде специфичностима свог наставног предмета.

Елементи припреме који нису мењани захтевима нових програма јесу: 

- Основни подаци (разред, одељење, име наставника)

- Назив наставне јединице

- Наставна тема

- Тип часа 

- Облик рада

- Наставне методе

- Наставна средства

- Међупредметно повезивање (корелација)

- Ток часа (уводни, главни, завршни део)

Како су ови елементи одавно устаљени у дневним припремама, нећемо се задржавати на њиховом детаљном објашњавању. 

Већу пажњу ћемо посветити оним елементима који су новина у новим програмима наставе и учења, или су делимично измењени:

- Циљеви часа

- Операционализовани исходи

- Активности ученика и наставника

- Начин праћења и провере остварености исхода

- Оквир за преиспитивање оствареног часа (евалуација часа)

- Примена индивидуализације (индивидуалних образовних планова)

    Када је реч о циљевима часа, уобичајена пракса била је да се дефинише што више циљева, разврстаних на образовне, васпитне и функционалне.  Сада, када полазимо од исхода, више не постоји потреба за тако широко дефинисаним циљевима, јер ће их заменити прецизно дефинисани исходи.    При формулисању циљева часа полазимо од питања - шта желимо да постигнемо планираним активностима. Циљ треба да буде јасан, реалан и објашњен ученицима (Правилник о стандардима квалитета рада установа: 2.1.1. Ученику су jасни циљеви часа/исходи учења и зашто то што jе планирано треба да научи). При постављању циљева треба бити реалан - не треба наводити циљеве који не могу бити остварени и на којима се не ради током часа. 

   Формулисање циљева обично креће уводном фразом: Оспособљавање ученика за... Упознавање ученика са... Развијање код ученика... Савладавање... (упрошћено: циљ сваког часа нам је да ученици нешто науче, или се за нешто оспособе). 

   Исходи су елемент који повезује све фазе планирања и припремања. У глобалном плану наводимо исходе дефинисане Програмом наставе и учења за дати разред. У оперативном плану бирамо оне исходе на којима ћемо радити током тог месеца (тј. шта очекујемо да ученици знају/умеју на крају месеца). У дневним припремама исходе операционализујемо за ниво часа, тј. дефинишемо шта ће ученици знати или бити способни да ураде на крају часа. 

   Операционализација исхода* није дата ни у једном документу; очекује се да наставник сам дефинише исходе, спрам специфичности окружења у коме ради. При постављању исхода треба бити реалан - не треба планирати превише исхода на једном часу, јер их нећемо моћи све реализовати. Треба водити рачуна о томе да буду конкретни и проверљиви (тј. како ћемо на крају часа проверити да ли су исходи остварени). 

   При операционализацији исхода треба имати у виду различите способности и потребе ученика, па тако треба дефинисати исходе на различитим нивоима: поћи од оних које сви ученици треба да достигну, затим наставити са онима који ће достићи већина ученика, а предвидети и оне које ће достићи само напредни ученици. 

   Формулисање исхода обично почиње уводном фразом: Очекује се да ће на крају часа ученици бити способни да... Затим се наводи глагол који је конкретан (наведу, наброје, дефинишу, разликују, разврстају, примене, израде...), а потом се наведени глагол прецизно допуњује наставним садржајима.

  Начин праћења остварености исхода је обавезан део сваке припреме за час. Очекује се да испланирамо како ћемо на крају часа проверити да ли су предвиђени исходи и остварени. То можемо урадити на различите начине: краћим тестом, усменом провером, увидом у практичан рад ученика, онлајн квизом... (начин провере зависи од специфичности сваког предмета и од конкретних наставних садржаја). 

   Савремена настава инсистира на активном ангажовању свих ученика током часа. Од наставника се очекује да испланира методе и технике којима ће активирати ученике у свим фазама наставног процеса (Методама и техникама биће посвећено посебно поглавље у оквиру овог курса). 

   Припрема за час обично садржи приказ тока часа, подељен по фазама (уводни, главни и завршни део). Колико ће тај приказ бити детаљан, зависи од више фактора: наставне јединице, искуства наставника (нпр. почетници ће имати потребу за детаљнијом припремом), потреба наставника (навођење конкретних задатака или примера)... Важно је да се из припреме види како је час замишљен и шта наставник планира да уради. 

   Обавезни елементи припреме су активности ученика и наставника. Потребно је излистати све што ће ученици радити током свих делова часа (слушају, читају, решавају задатке, дискутују, сарађују на изради практичног рада...). Ради одржавања пажње ученика, препоручује се смењивање различитих активности, и то таквих у којима ученици неће бити пасивни посматрачи, већ активни учесници наставног процеса. Такође, очекује се да се укратко опишу активности наставника током часа (нпр. чита, објашњава, задаје задатке, прати и усмерава рад ученика, проверава...).

   Веома је важно да наставник прилагоди захтеве различитим  могућностима ученика. То значи да за сваки час испланира различите активности, оне у којима ће бити активни и најслабији ученици, као и сложеније захтеве за напредне ученике. Захтеви треба да буду дати поступно, од најједноставнијих ка најтежим. Добро би било да та поступност и прилагођеност буде видљива у припремама.  

   Индивидуализација: Уколико у одељењу има ученика код којих се примењује индивидуализован начин рада, припрема треба да садржи и напомену која се односи на тог ученика (шта он ради, у ком делу часа, како сарађује са другим ученицима и слично).

   Добра припрема је предуслов, али не и гаранција за квалитетан час. Како ће тећи час зависи од више фактора на које ми можемо утицати у већој или мањој мери. У литератури се могу наћи одличне припреме, али не значи да ће оне одговарати нашем одељењу или нашем стилу рада. 

   Приликом припремања часа треба имати у виду реалне околности у којима радимо, као и специфичности одељења. Савремена настава захтева од наставника непрестано промишљање и прилагођавање. Може нам се десити да оно што смо испланирали савршено функционише у једном одељењу, а у другом не. Уколико наставник увиди да неки метод рада не даје резултате у одељењу, очекује се да га промени и покуша да пронађе делотворнији. Некада је довољно променити метод или начин рада, а некада је неопходно редефинисати исходе (нпр. умањити или повећати захтеве). 

   Сваки наставник је у пракси био у ситуацији да ученици преусмере ток часа изван планираног, као и да током часа можемо добити добре идеје за активности које нисмо унапред испланирали. 

   Због свега наведеног у припремама треба да постоји посебан елемент: оквир за преиспитивање оствареног часа или евалуација. То подразумева напомену о реализацији планираних активности и предлог за унапређење. Уколико неки облик рада није дао резултате, или је неки исход био преамбициозан, уколико смо током часа добили нове идеје или слично, потребно је то забележити у припреми, како би нам припремање убудуће било олакшано.  Ове напомене су доказ о наставниковом пажљивом промишљању тока наставног процеса и свог начина рада.