Израда годишњих планова

Увод

Обавеза сваког наставника је да изради глобални (годишњи) план рада.

Стандарди компетенција за професију наставника предвиђају да наставник треба да:

• Програм рада припрема тако да уважава: стандардне постигнућа, наставни план и програм и индивидуалне разлике ученика, водећи рачуна о садржајној и временској усклађености;

• Планира и програмира садржаје наставе водећи рачуна о корелацији, како хоризонталној, тако и вертикалној; 

• Планира проверу остварености прописаних образовних стандарда и циљева учења наставног предмета.  

СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА

Ко, када, како, зашто?

Годишњи план израђује сваки наставник за свој предмет, за одељења којима предаје. План треба да садржи име наставника и одељење. 

Наставници врше планирање уз сарадњу са осталим члановима стручног већа. Међусобна сарадња огледа се у заједничком усклађивању тема, корелације и динамике провера знања. 

План се израђује пре почетка школске године, а наставник је у обавези да га има код себе (у папирном или електронском облику).

Годишњи план мора бити усклађен са Програмом наставе и учења, као и Школским програмом. Не би требало да се јаве одступања, у смислу да нпр. Школски програм предвиђа активности/теме  које нису предвиђене годишњим планом.

На основу Годишњег плана израђују се оперативни (месечни) планови. Усклађеност између годишњег и месечног плана такође мора постојати, а евентуална одступања треба да буду образложена у месечном плану. 

Детаљније инструкције за планирање сваког појединачног предмета дате су у наведеним документима: Правилник о наставном плану за први и други разред основног образовања и Правилник о наставном плану за пети и шести разред основног образовања.

За већину наставних предмета Правилник предвиђа:

"Програм наставе и учења оријентисан на исходе наставнику даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења. Улога наставника јесте да начине реализације подучавања и учења прилагоди потребама сваког одељења имајући у виду: састав одељења и карактеристике ученика; уџбенике и друге наставне материјале које ће користити; техничке услове, наставна средства и медије којима школа располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и садржаја, наставник најпре креира свој годишњи, тј. глобални план рада, из кога ће касније развијати своје оперативне планове."

СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА

Структура годишњег плана

Обавезни елементи које годишњи план треба да садржи јесу:

1. Циљеви наставног предмета за дати разред (наведени су у Програмима наставе и учења)

2. Исходи из Програма наставе и учења, разврстани по областима

3. Стандарди постигнућа ученика (не треба копирати све стандарде планиране за крај основног образовања, већ само оне на којима ће се радити у том разреду)

4. Међупредметне компетенције са напоменом уз коју област ће се развијати која компетенција

5. Напомена о динамици и планираним техникама праћења и вредовања, тј. оцењивања ученичких постигнућа

6. Број планираних часова за сваку област, по месецима, као и број часова обраде и утврђивања. Може се користити предложена табела, или неки други начин приказа, у зависности од специфичности наставног предмета:

7. Корелацију са другим наставним предметима (такође распоређену по областима)

8. План за српски језик и књижевност мора садржати и дистрибуцију књижевних текстова по месецима, засновану на груписању и повезивању текстова према различитим критеријумима, а како је објашњено у Програму наставе и учења.

9. Оквирни план додатне и допунске наставе: број часова и оквирно теме (није потребно детаљно планирати допунску и додатну наставу, јер се она прилагођава потребама ученика током године)

10. Напомена о ИОП-у, уколико се он реализује у датом одељењу

СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА

Усаглашавање са специфичностима одељења

   Један од кључних елемената на свим нивоима планирања и реализације наставног процеса, на којима инсистирају сви правилници, јесте прилагођавање потребама и специфичностима окружења, тј. одељења. 

   Наставни процес зависи од многобројних фактора (број ученика, структура одељења, ресурси школе, услови...). Подразумева се да се настава не може изводити исто у сеоском одељењу са неколико ученика и великој градској школи; у учионицама са интернетом или без њега... Из тога произилази закључак да ни планирање не може бити истоветно.

   Правилници предвиђају да прилагођавање специфичностима одељења мора бити видљиво у свим документима. 

   Поставља се питање како ово спровести у пракси, посебно када је реч о глобалном планирању. Указаћемо на неколико пропуста који јасно указују на то да нема прилагођавања: 

• Планови за више наставника су истоветни, без напомене о прилагођавању
• Планови садрже активности које су нереалне у датом контексту (групни облик рада у одељењу са два ученика; лабораторијске вежбе у учионици без потребне опреме и слично)
• Исти број часова утврђивања у одељењима са различитим постигнућима (у једном је процечна оцена 3,9 а у другом 2,5)

   Свесни тога да овај захтев може представљати превелико оптерећење за оне наставнике који предају у више одељења истог разреда, можемо предложити препоруку да се у годишњи план који има јединствену структуру за више одељења додају напомене о начину прилагођавања плана у појединим одељењима.

СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА 

Завршне напомене

   Надамо се да је претходни текст допринео бољем разумевању захтева који се постављају пред наставнике при изради глобалних планова. 

Треба још имати у виду да не постоји прописан образац за годишње планове, јер он зависи од специфичности наставног предмета. Важно је водити рачуна о томе да садржи све елементе који су набројани на претходним страницама. Форма и изглед годишњег плана нису прописани.