Операционализација исхода

    Операционализација исхода подразумева њихово уситњавање исхода на нивоу сваког часа. Програмом наставе и учења дефинисани су исходи које ученици треба да достигну на крају године (области). Ти исходи не могу бити остварени на једном часу. Због тога наставник треба да их уситни, тј. дефинише шта ће ученик достићи на крају тог часа. 

   Формулација исхода почиње уводном фразом: Очекује се да ће ученици на крају часа умети/знати/бити способни да... 

   Већ је речено да исходи треба да буду реални, проверљиви на крају часа, као и да не треба планирати превише исхода на једном часу. Они се дефинишу полазећи од способности ученика; за сваки час треба планирати исходе које могу достићи сви ученици, а и оне које ће достићи само напредни ученици. При њиховом дефинисању треба, дакле, имати у виду различите нивое образовних постигнућа. 

   Такође, увек треба имати на уму и међупредметне компетенције, тако да у исходе треба уврстити и оне који се односе на неку од међупредметних компетенција коју планирамо развијати на часу. 

У наставку ћемо навести неколико примера операционализованих исхода за различите наставне предмете.